NAJOMILJENIJI PISCI I NJIHOVA DJELA

IVO ANDRIC



Ex ponto

Jeli vam se dogodilo da vam uzmu sve - a sta se covjeku ne moze
uzeti? - i da vam na dusu poloze tesku odornu ruku i da vam uzmu
radost i vedrinu slobodna duha; i samu srcanost, koja ostaje kao
poslednji ocajni dar sudbine, da vam uzmu i da ucine od vas nijemo
prerano ropce?

Kud sam ja sve lutao?
Kud su padale moje teznje, koliko posrtao, koliko bludio u
mislima i grijesio u zivotu! - Kako da vam kazem kad to i rodjeno
moje sjecanje zaboravlja! Oholost me je nosila kao vjetar. Oganj
kojim mi je sagarala dusa nije me izjedao nego mi je davao snagu
i zamah.

Na borbe svijeta ja sam gledao kao sto se s vedra visa gleda
na magle koje se nadvijaju po dolinama.
Bio sam nijemi, oholi gost zivota.

Nisam imao suhe kore hljeba ni suze da je pokvasim i, isplakavsi
je, da mi lakse bude. Gladnu mi je bilo zima, bolio me je sram i
moj i tudji, i udarci i tragovi gvozdja na rukama.
Ko zna od srecnih i slobodnih sta je to samoca? Ni pauka nije
bilo da jednom bar potka moju samocu, a covjek cije sam korake cuo
pred svojim vratima bio je moj neprijatelj.

Ima neznana formula koja odredjuje odnos izmedju radosti i bola
u nasem zivotu. Stradanje i grijeh se upotpunjuju kao kalup i njegov
odljevak.
Zivot nam vraca samo ono sto mi drugima dajemo.

Sve je u meni mrtvo; tako mi je dobro.
Ne dopire do mene zvuk, umro mi je ocinji vid. Sve je ostalo za
velikom kapijom koja se zatvorila muklo za mnom. Izgubio sam sve i
nisam vise covjek nego nemirna besana misao koja je potonula i
pricutala se na dubokom dnu, a nada mnom su kao neprozirne zelene
mase voda, mir, daljina i zaborav.

Nisam ni pokusao da trazim. Sa najbeznadeznijm gubicima covjek
se najlakse pomiri. Zagledao sam se u tamno zelenu vodu. I u
slici izgubljenog prstena na pjescanom dnu bi mi jasan zivot
covjekov i mladost i ljubav kako se kida i gubi i prolazi, bez
nade i povratka...................

Cekaj me i ja cu sigurno doci
Samo me cekaj dugo
Cekaj mei kada zute kise noci ispune tugom
Cekaj i kada vrucine zapeku
i kada mecava brise
Cekaj i kada druge niko ne bude cekao vise
Cekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
Cekaj me i kada cekanja dojade svakome koji ceka
Cekaj me i ja cu sigurno doci



Ne slusaj kada ti kazu da je vreme da zaboravis
i da te nade lazu
Nek poveruju i sin i mati da vise ne postojim
Neka se tako umore cekati i svi drugovi moji
I gorko vino za moju dusu nek piju kod ognjista
Cekaj
I nemoj sesti s njima
I nemoj piti s njima
Cekaj ne i ja cu sigurno doci
Sve smtri me ubiti nece


Nek rekne ko me cekao nije taj je imao srece
Ko cekati ne zna
Taj nece shvatiti niti ce znati drugi
Da si me spasila ti jedina cekanjem svojim dugim
Nas dvoje samo znat cemo kako preziveh vatru kletu
Naprosto ti si cekati znala
kao niko na svetu…

(K.Simonov)

Arsen Dedić

Poslije ljubavi
ostaju telefonski brojevi koji blijede

Poslije ljubavi
ostaju čase sa ugraviranim monogramima
ukradene po boljim hotelima

Poslije ljubavi
ostaje običaj da se bijelo vino nalijeva u dvije čaše
i da crte budu na istoj visini
Poslije ljubavi
ostaje sto u kavani i začuđen pogled konobara
što nas vidi sa drugima

Poslije ljubavi
ostaje na usnama metalni okus promašenosti
i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6

Poslije ljubavi
ostaje rečenica – dobro izgledaš ništa se nisi promijenila,
javi se ponekad
imaš još moj broj

Poslije ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali
poslije ljubavi,
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci,
ljubavne šifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da će neko iznenada doći,
spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas,
hiljadu i jedna laž.

Poslije ljubavi
ostaje rečenica: „Ja ću prva u kupatilo"
i odgovor: „Zar nećemo zajedno?"
„Ovaj put ne"

Poslije ljubavi
ostaju saučesnici,
čuvari tajne koja nije više tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj ženi.

Poslije ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dvije cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voljeli
i cvjećarke koje jesu.

Poslije ljubavi
ostaje povrijeđena sujeta.

Poslije ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge žene.

Poslije ljubavi
ne ostaje ništa.

ISPOVEST HULIGANA

Ne ume svako pesme plesti,
Ne moze svako da pada s grana
Pred tudje noge, ko jabuka rana.

Ovo je najveca ispovest,
Ispovest jednog huligana.

Ja namerno idem razbarusen,
S glavom na plecima, ko lampom u tmini.
Ogolela jesen vasih dusa
Volim da obasjavam u pomrcini.
Volim psovku, kad ko kamen zvizne,
Pogodi me, ko grad kad umlati,
Tad rukama samo jace stisnem
Mojih vlasi klobuk sto se klati.

Tako mi je lepo tada zamisljati
Jezerce u cesti, sum jasike lesne,
Da tamo negde zive otac i mati,
Koji bi pljunuli na sve moje pesme,
Kojima sam mio, ko polje i voda,
Ko proletnja kisa na mladoj zeleni.
Oni bi vilama dosli da vas probodu
Za svaku grdnju upucenu meni.

Siroti, siroti seljaci!
Sigurno ste i vi poruznjeli,
Jos vas plase bog i rog djavolji.
O, kad biste samo znali,
Da je sin vas u Rusiji
Pesnik ponajbolji!

Zar niste za zivot njegov okapali,
Kad je bos tapkao po jesenjoj rosi?
A sad s cilindrom seta taj mali
I lakovane cipele nosi.

Ali u njemu tinjaju varnice
Seoskog saljivcine.
Svakoj kravi na firmi mesarnice
Pokloni se iz daljine.
I kad sretne kocijas na ulici,
Zapahnut znanim s rodnih polja vonjem,
Spreman je da nosi rep za svakim konjem,
Ko slep na vencanici.

Volim domovinu.
Mnogo volim domovinu!
I ako su njene vrbe tuga sinja.
Reski kreket zaba u nocnoj tisini.
Spomenom detinjstva bolno sam raznezen,
Aprilskih veceri snevam vlagu onu.
Vidim, nas klen tamo, zguren i najezen,
Greje se na vatri neba u sutonu.
Koliko sam jaja tu iz vranjih gnezda,
Znao da ukradem sa njegovih grana!
Je li onaj isti, sa krosnjom do zvezda?
Da li odoleva kora naborana?

A ti, moj varni,
Pegavi psu mili?!
Otupela njuha, sad si star i slep,
Zalud trazis vrata i zalosno cvilis,
Dok dvoristem lunjas obesivsi rep.
Bile su mi mile ludorije tvoje,
Kad bismo od majke zdipili okrajku
I grickali slatko na smenu udvoje,
Podelivsi bracki negde u prikrajku.

Ja sam onaj isti.
Srcem, istog kova.
Na licu cvatu oci ko razlicak u razi.
Prostiruci zlatnu rogozu stihova,
Hteo bih nesto nezno da vam kazem.

Laku noc svima!
Svima lake noci!
Sutona zvonka kosa u travi se utisa.
Dans mi se tako silno hoce
S prozora mesec da prepisam.

Svetlost plava, tako plava, bleda!
U toj plaveti mreti je sitnica.
Pa sta, neka ko cinik izgledam,
Zakacivsi fenjer na zadnjicu!
Stari, dobri, Pegaze bezrepi,
Sta ce meni tvoj umorni kas!
Dosao sam, ko mestar svirepi,
Da pacove slavim, dignem glas.
Moja glava, kao avgust stedro,
Lije vina kosu razuzdanu.

Hteo bih da budem zuto jedro
Na putu u zemlju obecanu.

1920.


JESENJIN

TI NE VOLIS....


Ti ne volis i ne zelis mene,
nisam vise mio srcu tvom?
Gledajuc u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.

Smesak ti je mio ,ti si mlada,
reci moje ni nezne,ni grube.
Koliko si volela do sada?
Koje ruke pamtis?Koje zube?

Prosli su ko sena kraj tvog tela
ne srevsi se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na kolena sela
sada sedis na nogama mojim.

Oci su ti poluzatvorene
i ti sanjas o drugome nekom,
ali ljubav prosla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne zali,
plahovita bese ljubav vruca
i ko sto smo slucajno se sreli,
rastanak ce biti bez ganuca.

Ti ces proci putem pored mene
da prokockas sve te tuzne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one sto ne gore.

I kad s drugim budes jedne noci
u ljubavi,stojeci na cesti,
mozda i ja onuda cu proci
i ponovo mi cemo se sresti.

Okrenuvsi drugom blize pleci
ti ces glavom klimnuti mi lako.
"Dobro vece",tiho ces mi reci.
"Dobro vece,miss",i ja cu tako.

I nista nam srca nece ganut,
duse bit ce smirene posvema
ko izgori,taj ne moze planut,
ko ljubljase ,taj ljubavi nema.

-JESENJIN-

Milan Kundera, cjelokupan njegov opus

A kad smo kod Kundere...volimo ga manje, vise ili isto posle price o njegovoj dousnickoj aktivnosti? Kome verovati...piscu koji nam je obelezio mladost ili tamo nekom policajcu i sluzbenim zabeleskama? Greh iz mladosti koji cemo zanemariti zbog svega sto je napisao? Ja, priznajem, imam zbrku u glavi, skoro istu kao da mi je neko rekao da Dok Holidej nije bio glavni dasa u kraju!