Ko vas sve savetuje?

Ko vas sve savetuje?
Treba da donesete neku odluku i, da ne biste pogrešili, prvo se posavetujete: s partnerom, s roditeljima, s prijateljicom, sa šefom, s rodbinom. Uopšte ne oklevate da pitate za savet - niste od onih koji su ubeđeni da sve mogu sami. Pozvaćete sve kojih se setitte kako bi vas posavetovali. Onda nastaje nova agonija - za čiji savet se opredeliti? Neki ljudi su vam dali potpuno suprotne savete - ko od njih je u pravu? Ajoj, kako odlučiti? Kako biti siguran da ste doneli ispravnu odluku?

Ima onih koji će za sve živo, sitno ili krupno, tražiti savet, i to od svih. Ipak, neće moći da se odluče. Iza takvog ponašanja, očigledno, leže nesigurnost i strah od donošenja pogrešne odluke. Vrlo je verovatno da je takvo ponašanje negovano još od detinjstva, gde je dete imalo da sluša starije, a svako pokazivanje vlastite inicijative i davanje vlastitih predloga bilo je kažnjavano i/ili ismejavano. "Ona nije u stanju nijednu odluku samostalno da donese!", nekom može zvučati smešno, ali ako ste vi osoba kojoj je teško da sama odlučuje, nimalo vam nije do smeha. Stalno se bojite da ćete pogrešiti.

Srećom, ovakvo stanje nije nemoguće promeniti. Potrebno je samo malo volje i uviđanje da vam se ne dopada da stalno živite u strahu od greške, kao ni da vas svaki čas savetuju kao malo dete. Dakle, rešite da ćete preuzeti svoj život u sopstvene ruke i preuzmite odgovornost za vlastite izbore. Kada donosite odluku, usmerite se na cilj i na ono što su vam prioriteti - ne zaboravite da ono što je vama važno nekome sa strane, čak i kada vas savetuje s najboljom namerom, može delovati nebitno, i tako vam može dati pogrešan savet. Izgrađivanje vere u sebe će potrajati; budite spremni za to, jer to je postepen proces. Ne nervirajte se previše zbog povremenih grešaka - greške prave svi, uključujući i one na koje ste se uvek oslanjali za savete.

Da ne bude zabune, ovo ne znači da treba ignorisati tuđe mišljenje i savete. Ipak, ne treba ih ni zivkati za svaku sitnicu. A kada se radi o bitnim, krupnim stvarima, obratite se najbliskijim osobama, onima koji vas najbolje poznaju (dakle, ne svima kojih se setite) i pitajte ih za mišljenje i savet. Ipak, ne zaboravite: krajnja procena i odluka moraju i treba da budu vaše, jer se radi o vašem životu. Svoj život treba da živite vi, a ne vaši prijatelji, roditelji, rođaci, partner ili šef.

Može da me savetuje samo osoba od koje ja to tražim.

Samo u sebe verujem. Vec dugo dugo ne trazim savete od drugih. Lakshe se nosim sa pogreshkama koje sam sam napravio nego sa greshkama u kojima su ucestvovali svakojaki savetodavci. Uvek su njihova misljenja bila oprecna u odnosu na moja. Kad sam ih god poslushao- neuspeh gotovo da je bio zagarantovan.
Lakshe mi je ovako. I oko se desi da pogreshim, znam da to do mog ( i iskljucivo mog )previda a ne nekog tamo desetog koji ce na kraju krajeva izaci pred vas sa recenicom :" Ma neeee.... nisi ti mene lepo razumeoo.... ja sam mislio na nesto drugooooo... )
Hehehehehe
Neeee, definitivno mi to ne treba

.

Nekada moja mama i tata.Danas niko,jer dušebriznici su ideferentni ,da bih mogla uslišiti njihove savjete.

Savetuje me onaj od koga zatrazim savet a trazim kad imam problem.Obichno je to moj suprug zato shto je moj problem ujedno i njegov i obratno -savetujemo se chesto.