Pazite sta i gde pricate

Pazite šta i gde pričate

Umetnost konverzacije, koja je nekada njegovana sistematično i "naučnički", i danas ponovo osvaja teren zahvaljujući prirodnom rastu kontakata: učiniti da se neka osoba dobro osjeća, upoznati je bolje preko dijaloga jeste još jedna sposobnost na kojoj svako od nas treba da poradi.
Pravila su brojna, ali se sva mogu sažeti u jednom stavu diskrecije, pažnje prema drugome, skromnosti i simpatije.
Ne razmećite se nikad prijateljstvima ili rođačkim vezama iz visokih krugova: bilo da je to istina ili ne; ostaviće te utisak da morate da ih navedete jer vi sami nemate ništa interesantno da ponudite.
Nemojte preterano koristiti strane reči, i to izgovarane s afektivnošću; već ste izazvali osećaj dosade i antipatije.
Ako budete izgledali rezervisano i kao da vam je dosadno ono o čemu se priča sagovornik će pomisliti da je zapravo on taj koji vama dosađuje.
Nemojte voditi glavnu riječ u razgovoru, upuštajući se u duge monologe na bilo koju temu; suprotan stav, koji daje više rezultata i opušta, jeste postavljati sagovorniku pitanja i često ga podsticati na iznošenje svog mišljenja, ne prekidajući ga: u tom slučaju ćete možda nešto i naučiti; ako samo vi pričate, sigurno je da nećete.

Najvažnije: nemojte nikome protivrječiti napadno i agresivno, štaviše, ako vas uhvate u kontradiktornosti, nemojte se i dalje izvlačiti i pričati bajke: umesto toga imate šansu da pokažete svoju inteligenciju ironičnom opaskom na svoj račun.
Ako od samog početka uvidite da postoji suštinsko neslaganje sa sagovornikom, bolje je krenuti od manje važnih stvari u kojima ste blaži, ili voditi razgovor ka definitivno lakšim temama. U slučaju da se u razgovor uključi više ljudi, uvijek sačekajte prije nego što se umješate: ova situacija se može sjajno iskoristiti da se pokažete kao osoba koja ume da sasluša sagovornika i da izbegne nagle poteze i nepotrebnu diskusiju. Umeće razgovora poboljšava kontakte...

Dakle razgovor! Reči su čarobno sredstvo. Ne znamo da li si već iskusi njihovu moć. Svakako probaj! Već sama priča o problemu ponekad umanjuje problem. Dobro je ispričati nevolju prijatelju, ne samo da čuješ šta on misli o tome, već i kako to zvuči kad se izgovori. Ako je stvar suviše osjetljiva, takva da je ni najbolji prijatelj ne sme znati, ispričaj je sam sebi. Ali, naglas!

Dijalog, pismen ili usmen, uglavnom zavisi od veštine prenosa misli u jednu od tehnika (govor, pismo, pokret). Polazeći od činjenice da je čovek jedino biće koje ima sposobnost govora, dijalog je DETERMINISAN faktor u konverzaciji ljudi. Moj je stav da se ova veština usavršava čitanjem, obrazovanjem, slušanjem muzike (svesnim izazivanjem emocija), itd. Najveći retoričar svih vremena, Ciceron, je rekao: "Da bi bio uspesan govornik i sam treba da budes zahvacen emocijama"

determinanta je napisao/la:Dijalog, pismen ili usmen, uglavnom zavisi od veštine prenosa misli u jednu od tehnika (govor, pismo, pokret). Polazeći od činjenice da je čovek jedino biće koje ima sposobnost govora, dijalog je DETERMINISAN faktor u konverzaciji ljudi. Moj je stav da se ova veština usavršava čitanjem, obrazovanjem, slušanjem muzike (svesnim izazivanjem emocija), itd. Najveći retoričar svih vremena, Ciceron, je rekao: "Da bi bio uspesan govornik i sam treba da budes zahvacen emocijama"

Ovo mi se svidja
Da li neko od vas zna konkretno neku od retorickih tehnika ? Bilo bi zanimljivo da iznesemo svoja saznanja po tom pitanju i da ih iznesemo.
Lepo je uciti jedno od drugog-zar ne ?

veccana44 je napisao/la:Pazite šta i gde pričate

Umetnost konverzacije, koja je nekada njegovana sistematično i "naučnički", i danas ponovo osvaja teren zahvaljujući prirodnom rastu kontakata: učiniti da se neka osoba dobro osjeća, upoznati je bolje preko dijaloga jeste još jedna sposobnost na kojoj svako od nas treba da poradi.
Pravila su brojna, ali se sva mogu sažeti u jednom stavu diskrecije, pažnje prema drugome, skromnosti i simpatije.
Ne razmećite se nikad prijateljstvima ili rođačkim vezama iz visokih krugova: bilo da je to istina ili ne; ostaviće te utisak da morate da ih navedete jer vi sami nemate ništa interesantno da ponudite.
Nemojte preterano koristiti strane reči, i to izgovarane s afektivnošću; već ste izazvali osećaj dosade i antipatije.
Ako budete izgledali rezervisano i kao da vam je dosadno ono o čemu se priča sagovornik će pomisliti da je zapravo on taj koji vama dosađuje.
Nemojte voditi glavnu riječ u razgovoru, upuštajući se u duge monologe na bilo koju temu; suprotan stav, koji daje više rezultata i opušta, jeste postavljati sagovorniku pitanja i često ga podsticati na iznošenje svog mišljenja, ne prekidajući ga: u tom slučaju ćete možda nešto i naučiti; ako samo vi pričate, sigurno je da nećete.

Najvažnije: nemojte nikome protivrječiti napadno i agresivno, štaviše, ako vas uhvate u kontradiktornosti, nemojte se i dalje izvlačiti i pričati bajke: umesto toga imate šansu da pokažete svoju inteligenciju ironičnom opaskom na svoj račun.
Ako od samog početka uvidite da postoji suštinsko neslaganje sa sagovornikom, bolje je krenuti od manje važnih stvari u kojima ste blaži, ili voditi razgovor ka definitivno lakšim temama. U slučaju da se u razgovor uključi više ljudi, uvijek sačekajte prije nego što se umješate: ova situacija se može sjajno iskoristiti da se pokažete kao osoba koja ume da sasluša sagovornika i da izbegne nagle poteze i nepotrebnu diskusiju. Umeće razgovora poboljšava kontakte...

Dakle razgovor! Reči su čarobno sredstvo. Ne znamo da li si već iskusi njihovu moć. Svakako probaj! Već sama priča o problemu ponekad umanjuje problem. Dobro je ispričati nevolju prijatelju, ne samo da čuješ šta on misli o tome, već i kako to zvuči kad se izgovori. Ako je stvar suviše osjetljiva, takva da je ni najbolji prijatelj ne sme znati, ispričaj je sam sebi. Ali, naglas!

....Da malo vratim u ove vode. Dakle , uslovno receno, chaterske.( Mozda je to pomalo i suzavanje teme?)Reci su ovde jedino sto imamo-dakle nacin na koji vodimo razgovor je jedini pokazatelj sa kim razgovaramo. Cini mi se da je pravi nacin -razgovarati opusteno i iskreno,bez namere da se ispadne previse nadmocan ili pametan. Time se pridobije i zadrzi sagovornik. Da se osvrnem na sam naslov teme. Ima ovde mnogo ljudi, koji jednom pricaju jedno, drug put drugo-a rade trece. To me obavezno razocara-i ne zelim nastaviti razgovor. Ako se govori istina, nema opasnosti da se upadne u zamku , i ne treba "paziti sta se govori"

Domingez, što se tiče retoričkih tehnika, o njima možeš do mile volje iščitavati na netu. Ja sam samo htela reći da su iskrenost i argumentacija preduslovi za kvalitetan dijalog. Ako iskrenost podrazumevamo (istina ne svi), potrebno je naoružati se činjenicama, i tada malo treba da nas je briga gde i šta pričamo. Pitanja i odgovaranja, (dijalog, a što uslovno znači traženje istine) je "nadmetanje" u traženju njene jezičke artikulacije.

determinanta je napisao/la:Domingez, što se tiče retoričkih tehnika, o njima možeš do mile volje iščitavati na netu. Ja sam samo htela reći da su iskrenost i argumentacija preduslovi za kvalitetan dijalog. Ako iskrenost podrazumevamo (istina ne svi), potrebno je naoružati se činjenicama, i tada malo treba da nas je briga gde i šta pričamo. Pitanja i odgovaranja, (dijalog, a što uslovno znači traženje istine) je "nadmetanje" u traženju njene jezičke artikulacije.

..Sto volim kada neko govori "mojim jezikom" (misli isto sto i ja ) -i to jos i otvoreno kaze. Da se nadovezem na predhodno-mogu biseri da ti ispadaju iz usta, ako znam da lazes....dzabe sve retoricke tehnike

Koje retoricke tehnike..trebalo bi nam ih za svaku konverzaciju.Jer svaki razgovor sa odredjenom osobom ima svoju retoriku,svoju ikontotaciju.Svaki razgovor se poima sa patetikom i sa trivijalnošcu.Sad zavisi na koga naidjemo.kako zasluzuje ta osoba ili kako zelimo da se postavimo prema njoj patetično ili trivijalno(Ovdje mislim na čat).Dok u private ta patetika i trivijalnost ostavlja malo veci trag,zavisno od svoga posla,obrazovanja kretanja u društvu,jer tako ostavljamo trag tj tako nas prihvataju u društvo tako nas mozda i izbjegavaju.Jer mora se poznavati kultura govora,kako da ostvimo utisak zanimljivog sagovornika,kako na net tako i u private.Jer je to dio nas ,to je naš nazovimo ga imidz to smo mi.Kao takvi postizemo rejting u zivotu kao i napredak u sluzbi

Pazite šta i gde pričate


mislim da sloboda govora je dozvoljena i iskazivanje licnog misljenja.
Jedino imam protiv da se komentarise a da nisi u stanju to licno da mu saopstis.To se zove ogovaranje i protiv toga sam.Mozes pricati sta hoces
i o bilo kom - pod uslovom da i u lice mu mozes isto reci.


Pozdrav!!!

doctorr67 je napisao/la: i u lice mu mozes isto reci.

Prvo u lice, tek onda može drugome, mada nisam pristalica ni toga, jer šta koga briga šta ja pričam sa nekim.