HAD DUSHE

Nastojim voditi svoj zivot tako da me shto manje stvari doticu.I uglavnom
uspevam u tome.Pokushavam da sve stvari oko sebe posmatram ocima nekog flegmate...
npr. Amera koji se slucajno zatekao u Africi i gleda fudbalsku utakmicu Iv africke lige.
Napisah- pokushavam, ali kad kad se ne mogu ne osvrnuti na stvari koje me okruzuju.Svaki put kad otvorim oci-sve je teze i teze. Osetish da ne pripadash tu gde jesi.Onda se logikom stvari, uzrocno-posledicno rodi pitanje: A gde onda pripadash ? Kome ? Cemu?Sta rastuzuje?
Rastuzuje bezrazlozna zloba,laz, licemerje, zajedljivost, ljudska glupost...
Da li se to prirodni fenomen da nekvalitet uvek potisne kvalitet?
Sta je to sto cini da se dobar lako preobrati u losheg a losh NIKAD u dobrog?!?!?
Da li smo po prirodi takvi ili nas sam zivot kasnije napravi NEdobre (da ne napishem zle)
Jedna moja chat drugarica kao pozdravnu poruku na IRC-u ima :"Pakao je pun zabludnika, pun slabitja, nesrecnika ali uvek ima mesta za sve..."
Da li iko od nas spava "snom pravednika"?
Preispitujemo se iznova i iznova ne bi li naishli na neshto sto nam je mozda promaklo...
Prebiramo po nashim najranijim secanjima, neka sitnica, neki dogadjaj raniji koji bi nam mozda dao odgovore na neka pitanja koja vec duze vreme cekaju svoj odgovor.
Do koje mere ici da odbranish svoje elementarne postulate bitisanja i razmishljanja tu gde jesmo i gde zivimo?
Da li treba ustuknuti i reci:"Oprosti im Boze- ne znaju sta rade" ili se suprostaviti, podvuci crtu i agresivnije staviti do znanja :dalje NE !!!!! ?
Kazu da zlo uvek vodi samo vecem zlu, a nuzno zlo ? Da li njega uzimamo samo kao opravdanje za korishcenje krajnje mere u nedostatku pravog reshenja, zivaca, snage ?

I za kraj da citiram delove iz "Dusha slavljanskoga viteza-Poruka Vladimira Pravde o svijetu, zivotu i ljudskoj sudbini"

"...Bio jednom jedan Slavjanski vitez i bio je velik i bio je dobar i bio je lijep.
- A kako znaš da je bio velik?
Veliki ljudi imaju ljubav, a ljubav je stvorila ovaj svijet.
- A kako znaš da je bio dobar?
Pa, samo dobar čovjek može pomagati drugima, a da zauzvrat ne traži ništa.
- A po čemu znaš da je bio lijep?
Kad je čovjek velik, a uz to i dobar, on mora biti lijep. Snaga svakoga čovjeka leži u njegovome srcu.
Kad mu je srce plemenito i njegova je snaga velika. Toliko velika da može savladati i najveća iskušenja u životu.
- I ja bih volio, đedo, da budem snažan kao taj Slavjanski vitez.
Pa onda budi veliki, budi dobar i budi lijep.
.........................................................................
....Ne odagnavajmo svoje sumnje da bismo bili naivni. Odagnavajmo svoje sumnje da bismo bili srećni.
Sreća pjeva, sreća skače, sreća igra, sreća se smije. Novac ne pjeva, novac ne skače, novac ne igra, novac se ne smije. I koga još smiješ plašiti bogatstvom svojim!
.........................................................................
Ne stojte. Bolje, klečeći kliječite, klečeći letite. Jer vi ste kao i ja, zrno pijeska u pustinji i kaplja vode u velemoru. Ali ste i oni koji brode svemirom i koji su neotuđivi dio svemira.
Ali ste i oni što pomažete, spašavate druge i time pomažete, spašavate sebe.
I uzmite slobodno sve moje dobro koje vam mogu ponuditi i smatrajte bezbrižno da je to isključivo vaše dobro.
Ali zato, - reče nam tada Vladimir Pravda prijeteći, ne uzm-ite od mene ni zrna mojega zla, ni zrna moje patnje, očaja, beznadja, gluposti. To vam zabranjujem da dirate, to je nešto sasvim lično, isključivo moje,
nešto što vam nipokoju cijenu nedam.
Ja ću biti srećan, ako i dio mojega dobra bude i vaše dobro. A smatraću sebe najvećim gadom na svijetu ako sam vas ičemu lošem naučio. Doduše i za proimanje dobra potrebna je određena spoznaja.
Bez toga dobro ostaje samo u razumu a ne spušta se dublje, u dušu, u srce, u um.
Ali biće jednoga dana i to, spoznaćeš. Ta spoznaja kazaće ti se jedanput dobrim, a sto puta zlim..."

I ?
Neko sa slicnim iskustvom ili totalno suprotnim ? (sve se da uvaziti )

Nastojim voditi svoj zivot tako da me shto manje stvari doticu.I uglavnom
uspevam u tome.Pokushavam da sve stvari oko sebe posmatram ocima nekog flegmate...
npr. Amera koji se slucajno zatekao u Africi i gleda fudbalsku utakmicu Iv africke lige.

Eh, blago tebi, ja sam i na toj utakmici kao Zidan na zadnjoj...Samo umesto Materacija udarim u zid....


Svaki put kad otvorim oci-sve je teze i teze. Osetish da ne pripadash tu gde jesi.Onda se logikom stvari, uzrocno-posledicno rodi pitanje: A gde onda pripadash ? Kome ? Cemu?Sta rastuzuje?
Rastuzuje bezrazlozna zloba,laz, licemerje, zajedljivost, ljudska glupost...

I, sta onda? Ostaje da patish, igrajuci, ili da posmatrash flegmaticno?
Sto sam starija, kao vishe znam, a sve manje zelim da razumem...
Uzivati u sitnicama koje zivot pruza, mozda je to najbolje resenje.. Kad malo bolje razmislish, one i jesu sustina, i mnogo su vece nego sto se nama cini.... I nek' je zdravlja, za nas i nase voljene, to uvek na prvom mestu...

Šobić-Džemper za vinograd


Ponekad pozelim da ostavim studije
I upisem neki zanat,
Pa da budem pekar, limar, il' moler,
Da ukrotim struju i naucim da opravljam bojler. } 2x


Il' da budem dimnjacar i donosim srecu,
Da budem majstor za frule,
Da pravim servise il' duvam staklo,
Ne morah na fakultet,al' mi se omaklo.} 2x


Cudio se meni drugar
Sta ima tu da mi smeta,
Sto on da bi bio bog i glavni
Zeli svrsit tri fakulteta.


A zar ne bi bilo ljepse sad
Misliti na vinograd,
U ljubavi biti s njime,
Kao dragom diciti se njime,
Cuvati ga od zime.


Izgleda da mnogi zele imat kola,
Snazan motor iz Japana,
Mjesto licne karte kolor televizor,
Ostaviti zivot, gledat ga u retrovizor.} 2x


A zasto ne bit' obican,voljet male stvari,
Zasto svako mora biti glavni?
Sta to lijepo ima obraz uprljan sa flekom,
I zasto sa tugom gledam za covjekom?} 2x

Bilo bi predugo,objasniti.....
Shvatice se u krajnjem slucaju ako ostavim ovo.


Ja sam usred vremena i prostora,
izmedju proslosti i buducnosti,u centru horizonta i sredistu zivota,
na samom vrhu Zemlje,ma kuda ishla.

Nadja