Razocharanost

Razocharana u sve i svašta - razocharana u moju drzhavu, u sebe, u devojke,momke , u Evropu, u travu - prestala sam neko vreme da pishem pesme ,da slikam...

Kakav je to grad gde pridoshlice bacaju kese djubreta po parkiranim automobilima?A toliko sam kukala da se u njega vratim,vrtela filmove iz proshlosti,idealizovala i ponavljala role samo dobrih akcija....

Kakva sam ja pa to zhena kad nemam zhelju da se raspravljam sa brdjaninom koji mi u autobusu servirao smrdljiv dah belog luka i radze i gleda me izbuljenim krvavim okom?A umela sam.....umela da kidishem i rezhim na nepravdu i seljakluk.(seljanija u glavi,respect pravim seljacima )

Postajem "neka" koja ne radi ništa, a nezadovoljna?



Kakva je to trava, kad stalno imam ružne tripove?
Kakav je to odmor kad sanjam ruzhne snove i onda onako izcimana ,znojava zasednem za komp i zaboravim na vreme.....kasnije me grize savest,ako savesti imam.

Ostala je samo muzika da valja... Moje sigurno bekstvo,moja energija,moje bedachenje,dizanje i spushtanje sa povremenim ronjenjem po proshlosti....

Koliko sam samo puta pomislila koliko bi bilo bolje da sam se rodila kao prosechna, ajde da ne budem alava, seljanchica. Boli me uvo, igram po dezurnim vasarima,kitim maramche nekim cveticem i vrbujem lokalnog deliju.

Bila bih garant srecnija i ne bih nudila izmisljenim ljudima izmisljenu sebe veselu i poletnu .Tabala bih proplancima shetajuci par komada goveda i mukala u nebo horski dok ne promuknem.
Imate li vi chuku za otvaranje ili cete otvoriti ovaj post prochitati i ne napisavshi jedno slovo preci na neshto veselije; )))

nisi jedina... isto me sve to izludjuje, al nemogu nista tu da promenim i trudim se da se sto manje osvrcem na taj "bedak".Zaobilazim sve te svinjarije i fokusiram se neke vedrije strane.Mada i na zapadu ima skoro sve to samo lepse upakovano.Nasa realnost je okruzenje u kom zivimo i tu je kraj toj prici.Razocarenost negativno utice na psihu-preporucujem
da se negledaju: Vesti, crna hronika kao i prvih 5-6 stranica iz dnevnih novina:)))

Ma dzabe....ne gledam ja ali dodju ljudi,odesh medju ljude i krene.....

Razocharan sam mnogo ali mnogoooooooooooo

Razocharan u sve i svashta osim u prave prijatelje.

E to da,znachi imam njih 5 sa kojima sam odrasla -ostali bre isti niko im nista ne moze .Da mi nije njih bilo bi mi stvarno loshe a mozhda bi utripovala da pravih ljudi nema.

sandinissta je napisao/la:uh kakav trust mozgova na ovom forumu hahahahaha

pogotovu kakvi se novi "nickovi"pojavljuju

Doco ima nas raznih,ali ovaj je posao u muzej starina.Pogresio temu,ne zna da ima ovdje pljuvaonica

Pa mislim da je u biti coveka da se u nesto i ponekada razocara.Da to nesto i neko ne ispuni njegova očekivanja.Ja priznajem ja sam se jednom duboko bila razocara,da sam mislila kraj.Ali gospod je veliki pomogao mi je da se izvucem i prebrodim to,razocarenje je bilo tako da se zamalo nisam zamonasila.Medjutim to nije bila moja misija.I u tom periodu sam naslikala najbolje slike,jer se najbolja djela stavraju u razocaranosti u to sam se uvjerila.Danas nema te stavri u koju se mogu razocarati jer vise ne prilazim srcem,njega sam zakljucala.

Zato je moja parola.Ne daj te se ljudi,sve je to trenutno i nikad se ne zna zasto je sta dobro.Budite jaki verujte u gospoda i naci ce te resenje ,naci ce te mir u dusi.

Ljubim ja Vas sve razocarane i upamtite..NIKAD SE NE ZNA ZASTO JE STA DOBRO...

Razočarana u državu, definitivno. Što se tiče ličnog života, menjam i utičem na šta mogu u svom mikrokosmosu, pa razočarenja dolaze retko.

determinanta je napisao/la:Razočarana u državu, definitivno. Što se tiče ličnog života, menjam i utičem na šta mogu u svom mikrokosmosu, pa razočarenja dolaze retko.

upravo tako...

NEMA RAZOCARENJA...NJEGA CEMO U JEDNOM STAROM ORMARU...DA SLOZIMO I DA GA SE SJETIMO KAO BLJESAL MUNJE ,SAMO PONEKADA..

Kad me ufati kriza i kad neznam sta je sad ovo.Uzmen BUDJENJE od Antonija de Mela..U toj knjizi imate resenje za sve situacije u koje se nadjete.Zivot je kratak,zasto bi ga oplakivali...idemo dalje podignute glave..sve sto nas je zaboljelo neka ode sa jutarnjim budjenjem..Novi dan ,drugacije je i sunce je nesto ljepse zar ne;)))

Razocharanost postoji u svakome......razocharanost u "ovo", "ono", ovoga, "onoga". svakodnevno nam sledi razocharenje u poneshto. Kupimo kupku pa se razocharamo, jer nije onakva kakvom smo je zamisljali.....ili technost za skidanje kamenca, pa se razocharamo, jer nije onakva kakvom je reklamiraju. Zivot je satkan od svakodnavnih, "najbanalnijih" razocharenja, ali i od onih vetjih i velikih ( mozda, na sretju ne svakodnevnih).
Naravno zivot je satkan i od lepih sitnica, dozivljaja, ali mi se chini da je njih poslednjih godina sve manje u tom "tkanju".
i kada sve to proanaliziram, nekako sam najvishe razocharana sobom i nekim svojim potezima u zivotu, lichnim izborima, svojim odlukama.

Nemam reci ....
Do one : "Sve ce to narod pozlatiti "

BRNNN je napisao/la:...ah da je sve potaman, zivot bi bio banalan...( zato cuti i pusi )
hyhyhy...

A oni koji su to prestali...samo da cute ?

Xy xy xy

BRNNN je napisao/la:

Moderato_Kantabille je napisao/la:

BRNNN je napisao/la:...ah da je sve potaman, zivot bi bio banalan...( zato cuti i pusi )
hyhyhy...

A oni koji su to prestali...samo da cute ?

Xy xy xy

ej ribo, ma ti si mi nesto sexy...jel bre ce kisnes ti il' neces...? ( pazi na ogovor - ima jadac )

Pa naravno da sam sexi,kad obozavam Somove

Razocaranost...
Mozda sam (sigurno sam ) bio razocaran.Ali ne u ljude.Odavno sam skontao da samo nerealna ocekivanja dovode do cestih razocarenja. Neverstvo & laz su tu,sa nama i sastavni su deo nasheg zivota. Ne polazesh nadu u ljude i nemash shta ni ocekivati. Tada nema mesta za razocarenje. Boriti se protiv nekih opshte-ukorenjenih stvari i ustaljenih navika je Sizifovski posao. I da volje imate za to- ne zivimo ko kornjace. Zivot brzo prodje.
U nekim mracnim trenutcima svog zivota doziveo sam dva razocarenja. U mene samog & u Boga.
U sebe samog iz razloga sto ne ispunih zacrtano..shto sam mozda poklekao kad mi vreme za to nije bilo ...mozda sam smatrao da sam mojom slaboshcu izneverio meni drage ljude...mozda su iskonski strahovi preovladali u odnosu na zacrtano...

Druga je u Boga.
Kazu da u Njemu nema prevare i izdajstva. Kazu da shtiti i prigrljava sve ono dobro i chestito. U trenutcima kada sam ocekivao i smatrao (citaj verovao), ON je gledao rame o rame samnom i nishta nije ucinio. Zadnja moja snaga je upravo u njemu lezala. Osecanje bespomocnosti tada preplavi dushu. Kao tromesecno dete sam gledao a pomoci nigde. Izdan od strane Tvorca.
Smatrao sam da mi je duznik.Ako sam za Boga ziveo, zbog Njega radio shto sam radio i, ocigledno, ocekivo sam da mi se neshto od svih "investicija" i vrati.
Ucili su me tako da sam poceo da verujem da je zivot sa Bogom neka vrsta trgovine sa garantovanim dobitkom. Ako damo veliki dobrovoljni prilog, dobro seme posejemo, onda ce nam i veliki rod roditi.
Cinilo mi se, u situacijama velikih potreba kada sredstva nisu bila ni na dohvat ruke ni na vidiku, da nas je Bog zaboravio i da bi bilo lakshe dati se u drugu vrstu posla nego li stalno biti zavisan od Njegove milosti i dobrote.
Nisam bio u pravu. Pogreshno su me ucili. Kasnije sam se uverio u to. Lep dan, toplina zene, zagor dece, ruka prijatelja, podrshka roditelja.... to je ono shto nas cini ljudima, zajedno sa strahom, osecajem bespomocnisti, bolom i zalosti za nekim dragim. Sve nas to upravo zaokruzuje u celinu.
Mislio sam da mogu sam i da samo kad posrnem, On uskoci i pruzi i ruku.
Nezavisnost u meri " ja cu sve sam" ne prolazi. Dosta je vode proteklo koritom Dunava dok nisam skontao da je zavisnost od Boga u stvari zavisnost prema ostalim ljudima.
Ovo su jedne od reci koje mi ljudi najteze prihvatimo - biti zavisan od drugih! To nam je ponizavajuce i nepozeljno.
Covekova zelja je samostalnost, iako je stvoren za zajednishtvo.
Sad mi je jasna ko dan Hemingvejeva :
"Ni jedan covek nije ostrvo, sam po sebi celina. Svaki covek je deo kontinenta. Zato, ako cujesh da zvona zvone, ne pitaj za kim zvone, jer ona zvone za tobom."

Shejnoslava lepo sam ja to, sve u vezi tebe, primetio jos odavno, ali ...

Mislim da razocharenja dolaze iz iratzionalnog poimanja osoba, situatzija ili sta god. Ochekujemo nesto sto nam se realno ne ukazuje i prikazuje na nachin na koji bi mi to zeleli. U sustini smo nezadovoljni sobom i sopstvenim izborom a retko kada sebi to priznajemo ili sto je josh gore uopste i shvatimo.
Tada krece takozvano guranje "prsta u oko" umesto prsta na chelo, a najcesce na zalost stradaju nama drage osobe umesto da poradimo na sebi.
Pochinjem da se pitam zasto je vecini ljudi tako tesko da na duge staze budu zadovoljni.
Shvatih.
"Postoji bolje, lepshe.. "
A od chega to? Od nas samih?
Ne pristajem na iluzionistichki pristup jer mi svojevremeno nije doneo zadovoljenje zelja ili chak "potreba"

Svako dobro.

Razocarenje je proizvod idealizacije i nerealnih licnih ocekivanja, rekao bih ja,

od Boga za koga je Gete mislim, rekao da bi za njega bilo najbolje da stvarno ne postoji ili tako nekako pa do ljudskog roda.


Upitamo li se dali valja gledati na ljudski rod kao na dobar ili los soj - moram priznati da se bas i nemamo cime pohvaliti

Kant