Ljubavne price

Ne dam da odes...


Naša je veza (ako mogu tako da je nazovem) bila propast. Te dve nedelje, koliko smo bili zajedno, ponašali smo se kao dva stranca. Bilo je očigledno da nam ne ide. Nismo uspeli ni da se viđamo. Prvih dana se nismo viđali zbog raznih obaveza, što mojih, što njegovih. A onda, taman kada smo uspeli da se dogovorimo za izlazak, javio je da ujutru putuje u Beograd, na nedelju dana. Šta dalje da vam pričam? Propast od samog početka! Mislim da nijedno od nas dvoje nije ni slutilo da će tako biti, inače ne bismo kvarili ono što smo do tada imali - prijateljstvo.
Poznavali smo se mesec dana i sve je bilo OK. Bili smo dobar tim. On je jedan od retkih kome sam otvoreno pričala o sebi, svojim vrlinama i manama, usponima i padovima. Ali, eto, veza nije bila za nas. Bilo je očigledno da cemo raskinuti. I jesmo, čim se vratio iz Beograda. Razgovarali smo o tome i zaključili da je bolje da ostanemo drugovi. Razgovarali… Pa nismo baš razgovarali. Ja sam htela da mu kažem da želim da imamo pravu vezu jer to što smo imali nije ni ličilo na vezu. I baš kada sam mu rekla da želim da razgovaramo, on me je prekinuo.
- Znam o čemu.
- O čemu?
- Pa hoćeš da raskinemo pošto nam ne ide. I ja mislim da je najbolje da ostanemo drugovi.
- OK.
Šta sam drugo mogla? Nije me želeo. Bar sam tako shvatila njegove reči i nisam videla dalje od povređenog ponosa. A sviđao mi se, iako me je izvodio iz takta. Ipak, ućutkala sam srce.
Ostali smo u kontaktu. U početku smo se često čuli dosta često, povremeno i viđali. Kada smo razgovarali telefonom, sve je bilo OK, ali kada bismo se videli… Njegova blizina mi je s_meta_la, iritirala me. Nemam pojma zašto. Valjda te njegove okice koje sevaju, i način na koji puši cigaretu, i njegov osmeh…
Kasnije se sve stišalo. Svelo se na poneku SMS poruku i cimanje. Pojavili su se neke druge osobe, i u njegovom, i u mom životu. A onda, sticajem okolnosti, samo mi je on mogao pomoći oko nečega, pa sam ga pozvala. Naravno, nije me odbio. Ionako se nismo dugo videli. Skoro godinu dana!
Nisam znala da li da ga poljubim kada ga vidim, kao i ranije, u obraz, ili da mu samo pružim ruku. Kada sam ga ugledala, srce je odlučilo, dobio je poljubac - što je, čini mi se, i očekivao.
Bilo nam je super. Čitav dan smo proveli zajedno. Stvarno sam uživala u njegovom društvu. Sve vreme sam se ponašala prema njemu kao prema drugu. Nisam ni primetila da je vrlo privlačan.
Posle duge šetnje, odlučili smo da odemo na krov jedne zgrade, da odmorimo. Volela sam da idem tamo zbog predivnog pogleda na grad.
Sedeli smo i pričali. Onda sam ja otišla do ograde i sela na nju. Gledala sam iza sebe i nešto se zamislila. Nisam čula kada mi je prišao. Prepala sam se kada sam osetila da su me nečije ruke zgrabile. Naravno, hteo je da se našali sa mnom, samo što sam se ja uplašila jer sam bila odlutala u svoje u misli. Zaljuljala sam se i malo je nedostajalo da stvarno padnem, pa sam ga zgrabila i čvrsto ga zagrlila.
Umrla sam od straha da ću pasti!
- Nemoj tako da se igraš… - zaurlah na njega i zaćutah u momentu. Tek tada sam opet primetila njegove lepe okice i mio pogled, onaj osmeh, osetila njegov dah, nežnost njegovog dodira, njegovu blizinu i jezu u svom telu - … sa mnom – dodala sam tiho posle kraće pauze.
Onda sam se trgla i pošla, a on me je zgrabio za ruku, povukao ka sebi i poljubio.
Kaže, bio je uveren da hoću da ga ostavim, onda, kada smo kao bili u vezi i kada sam rekla da želim da razgovaramo. Zato je i rekao da i on tako misli. Mislio je da me više ne zanima, da sam se ohladila od njega.
Sada me ne ispušta iz zagrljaja. Samo sam njegova. I on je samo moj. Već nekoliko meseci. Ovaj put imamo i vezu i prijateljstvo kakvi se samo poželeti mogu.

ONA JE TA

"Kako dosadno vreme, non stop vrućina, samo mi se spava a nemogu ni stalno spavati. Nekako sam smrvljen. Privodim neke započete poslove kraju, u stvari to je već završeno I samo još par sitnica pa biću I isplaćen, kupim sebi mob. I odem bar par dana negde!!
Nado sam se Grčkoj ove godine, ali sad mi ništa nije bitno samo je bitno da što pre odem, malo promenim sredinu, vazduh, atmosferu ma bilo šta.
Da odmorim mozak, umorim telo lepo zvuči, ali da zaista sam željan dobrog provoda.
Možda je tome krivo I to što sam već duže vreme sam oću reći bez devojke. Mislim naleti s’ vremena na vreme ponešto ali sve je to bledo sve to kratko traje, jednostavno nema onu jačinu koja je potrebna da me zadrži, jednostavno neispunjava neka moja osećanja u potpunosti, I posle svake te veze sam samo prazniji sve više svestan kakvu devojku zaista želim.
Život mi polako kreće uzlaznom linijom poboljšava se u svakom pogledu, ali mi fali neko da sa njim podelim to osećanje, to zadovoljstvo .
Odlazim u kafić

Stajao sam za šankom polako ispijajući pivo, ležerno šarajući pogledom po podijumu, nisam mislio o ničem nisam čekao nikog, jednostavno gluvario sam, čekao da se malo skupi masa da odemo u gužvu.
Tada je ONA prošla pored mene, elegantna I tanka, iako sam je tada prvi put video imao sam osećaj da je znam čitav život. Kao pod hipnozom gledao sam je nisam mogao da odvojim pogled od nje. Nešto u njenim očima, u njenom pokretu I osmehu, neznam sve oko mene je nestalo, utihnulo prestalo da postoji. Samo ja I ona I naši pogledi. Vreme je stalo, stalo je sve, imam želju da joj priđem daje uhvatim za ruku odvedem negde daleko, ali ne ne krećem se stojim u mestu u telu koje nemogu da kontrolišem, ali u tom trenutku primećujem osmeh na njenim usnama, jedva pri_meta_n osmeh ali dovoljno da ga uhvatim.
Nerazmišljam krećem ka njoj, “-želim te” čujem sebe kako izgovaram te reči.
Gledala me je u čudu, osmehujući se lagano svesna situacije u kojoj sam se našao. Želim da joj kažem još nešto, bilo šta samo da razbijem tišinu koja je u tom trenutku nastala, ali ne mogu, reči neizlaze iz mog grla. Gledam je, vreme je stalo, na 30cm od nje.

Nju sam čekao ceo život, I sve druge su bile-prošle ona ostaje. Pokušali smo da započnemo nekakvu konverzaciju bilo šta, ali ta fatalna privlačnost, samo smo se gledali, sve nam je bilo jasno. Odjednom njena malena šaka se našla u mojoj ruci, poveo sam je, jer znam …
. Znam ona je ta."

PET KRVAVIH RUZA


Zivela je u dolini reke Save, imala je oci poput neba plave. Zaljubljena, vesela i mila u zivotu divne snove snila. Zurila je sa cvecem u ruci, za taj dan jer je njenom dragom bio rodjendan. Zadihana, srecna za trenutak stala je pred plocnik njegovoga stana, i izadje mladic lep kao prvog dana, sa osmehom srece krenula je njemu, kasno mladic rece "Pazi" jer njegovu dragu vec auto zgazi. Sad na cesti lezi i rasuto cvece, lepi, divni snovi ostvarit se nece. Sad se mladic pita sta mu zivot pruza, pregrst lepih snova i pet krvavih ruza!!!

Umoran sam


Plašim se da priznam…bojim se…istine…koja zna da boli..
Previše smo različiti I previše isti…
Zavoleo sam te sasvim slučajno i nenadano ti znaš kako..Desilo se kao sunce posle kiše..
Kažeš da je obostrano…ali ipak sam se bojao…nisam svesan čega ali se ipak bojim..
Pitam se da li si moja iluzija?? Ili te zaista volim ili tražim nesreću samim tim što te nemam??
Umoran sam…želim da spavam I sanjam
Samo tebe..
Tišina…čuju se samo ubrzani otkucaji moga srca…Sunce zalazi iza ponora…daleko od mojih očiju I mojih nadanja..
Tuga mi steže dušu…tugujem nema te a trebaš mi…Postao sam zavisan..Potrebna si mi kao vazduh koj udišem..Ti si krv koja mi teče kroz vene..
Bojim se da te ne izgubim da je sve laž I farsa..Plačem u gluvoj noćii..
Oči peku od suza nema radosti kakvoj sam se nadao nema ni smeha..
Znaš li šta je čežnja? A usamljenost??Ja znam jer budim se svakog jutra sa tobom u srcu I tvojim imenom u očima…Pusti me da se nadam jer daleki su horiznoti mašte.. ja večiti sanjar I neumorni maštar..ponovo tonem u more zaborava I tišine…znam da svaki trenutak miriše na tebe..da svaki korak odzvanja imenom tvojim..
Ti si moja suza..moj osmeh moje carstvo ljubavi..Za mene je spas tvoj osmeh,poljubac,zagrljaj…Nešto što možda nikad neću osetiti….
Možda ti I ne pomisliš na mene …ali ne mogu da te nevolim…

Zahvatila si celo moje telo u dušu…Osvojila si me svojom dobrotom.. I navodnom istinom…Ljubav je kao drooga ..U početku se javlja kao osećanje euforije potpunog predavanja …a kasnije… sutradan želiš još..osećanje ti se dopada….ne možeš ga kontrolisati..
Ti si moja droga a ja sam izgleda najveći narkoman..
KOŠMAR sve u mom životu je košmar sve posle tebe!!!!!!!!!Ali toliko mi značiš da bi sve oterao do đavola..
Čuvam te nedam nikom da te dira na dlanu si moja tajna urezana..čuvam te gde god da krenem imam te…na dlanu si moja linija života..o sad već bivša ljubavi

Tvoje divne oči sebično čuvam za sebe I niko mi ih nemože oduzeti…Ni ti..Nedam ti ih..Moje su..

Dok budeš čitala ove redove možda ćeš da se smeješ,…plačeš…..kažeš da sam lud i nenormalan…jesam dokazao sam svoje ludilo…znam da sam ponekad otkačen..i smešan…ali ovo mi je bilo na duši…Tako da ono AKO JE LJUBAV GREH OPROSTI MI ŠTO SAM TE VOLEO!!!!!!!!!!POSTOJIM SAMO AKO TI TO ŽELIŠ!!!