Griza savesti

Da li vas grize savest zbog nechega shto ste uradili ili niste uradili a hteli ste??

Mnogo puta ...Konkretno, za ovde...Jednom je jedan nick, ne secam se vise tacnog imane, Sabrina ili ...mislim, Sybilla , prozvao nekoliko njih zasto pisu velikim slovima , zasto su im postovi ovakvi i onakvi-u smislu neke "forumske etikecije"Mada do dana danasnjeg nigde nisam nasao neki udzbenik forumskog bon -tona, i mada i danas smatram da sam bio u pravu-kajem se zasto sam napisao tako ostar odgovor Vise nikada nisam video ni jedne napisane reci od tog nika ...nije trebalo tako...

Svako ko ima elementarno poshtovanje,kulturu i samosvest o sebi i drugima,raspolaze i sa dozom grize savesti.
Ja je uvek imam opravdano.spremna da oprostim ili da se izvinim drugima ako sam pogreshila...
TO JE ZA PRAVDU !

Takodje,kada osetim,podmuklost,pokvarenost i cinizam kod sitnih malih "dusha" u stanju sam da ih bez ikakve grize savesti,poshaljem u pakao .

Moderato_Kantabille je napisao/la:Svako ko ima elementarno poshtovanje,kulturu i samosvest o sebi i drugima,raspolaze i sa dozom grize savesti.
Ja je uvek imam opravdano.spremna da oprostim ili da se izvinim drugima ako sam pogreshila...
TO JE ZA PRAVDU !

Takodje,kada osetim,podmuklost,pokvarenost i cinizam kod sitnih malih "dusha" u stanju sam da ih bez ikakve grize savesti,poshaljem u pakao .

Da,shto nisam vishe bila uz svoju baku ,brata,dok su bili zhivi....sad dovedoh mamu kod sebe i grlim je i ljubim za sve njih....a opet znam da ce mi srce puci....ako....necu da mislim sad.

Nikad ne osecam grizu savest zbog necega sto sam uradila, narocito posle nekih dogadjaja koji su mi za neke stvari otvorile oci i kada sam shvatila da je sve sto se desava ljudski i da se ne desava samo meni vec i ostalim ljudima i zenama u zivotu.

Svakodnevno imam grizu savesti. Prva moja griza savesti je prema samoj sebi i mojoj deci, jer preterano mnogo vremena provodim na chatu i forumima. Da se ne lazemo, griza savesti je tu, ali i ja sam opet na forumu. Iz prilozenog se da videti i zakljuchiti.
A, neke ostale grize savesti..... pa, imam ih, medjutim ne bih o njima.

Imam i te kako. Poznajem taj osećaj do mere da fizički pretrnem kad shvatim šta sam nekom uradila, bez obzira da li sam htela ili ne.
I još nešto, taj osećaj mi je merilo za crtu izmedju dobrog i lošeg, zlog.

BRNNN je napisao/la:hmm...nije nas sramota zbog savesti...! vec straha iz sujete, da priznamo gresku...


By BRNNN...vozi Misko...

Ne slazem se sa tobom,da ne priznajemo svoju gresku.Ja drugacije vidim to.Grizu savjesti,nosim bas kad sebi priznam gresku.Kad sam svesna svoga djela.kad u meni uzavri kajanje,zbog necega sto sam uradila.Jer sam u tom momentu mislila drugacije.Griza savjesti moze da bude i nase ne odrastanje i nase ne shvatanje date situacije u kojoj smo se zadesili.Lično sam imala jednu grizu savjesti,koju dok sam potisnula trebalo mi je tri godine i isto toliko vremena boravka u manastiru.Medjutim danas ja se smijem sebi,kako sam bila malo priglupa,pa to nije bila nikakva greska.Nego moja svijest je reprodukovala nesto u tom momentu koje sam ja shvatila kao gresku a sa njom i griza savjesti se bila ukorijenila.
Medjutim svaki čovek koji imalo ima neke moralne i ljucke vrijednosti kad tad osjeti grizu savjesti prema nečemu.E sad koliko je jak i kolika mu je vjera ,toliko ga ta griza savjesti proganja i muci...

stalno se pitam shta ti znachi to ERMENAH

Naravno,zbog mnogo toga!Volela bih da manje razmisljam o tome...