Opsesivno-kompulzivni poremecaj

Koliko ste upoznati sa ovom bolescu, za koju psihijatri kazu da..i nije bas bolest
vec "stanje uma"
Vjerujem da svi imamo neke svoje dnevne rituale.
Evo prvo cu sebe uzeti za primjer, ne vjerujem sama sebi da je pec ugasena. Pa se vratim da provjerim, pa opet provjerim jesam li provjerila.
Opsesivno-kompulzivni poremecaj (OKP) psiholozi definiraju kao stanje koje karakteriziraju neobuzdane misli i postupci. Pojedini lijecnici kompulzivno ponasanje pojednostavljeno opisuju kao posljedicu "kratkog spoja u mozgu" pri kojem se osjetilne informacije ne registriraju, pa se "program uvijek iznova ponavlja".
Najcesce obuzetosti su ponavljajuce misli o zarazi (npr. mogucnost zaraze rukovanjem s drugom osobom), ponavljajuce sumnje (npr. da li su vrata ostala otkljucana), potreba za odredjenim rasporedom stvari (npr. intenzivna nelagoda ako su stvari u neredu ili asimetricno rasporedjene).
Misli, poticaji i predodzbe ne predstavljaju uobicajenu brigu oko svakodnevnih problema (posao, skola). Osoba s obuzetostima obicno pokusava potisnuti takve misli, neutralizirati ih drugim mislima ili radnjama (kompulzije). Prisile (kompulzije) su ponavljane radnje, ponasanja (pranje ruku, provjeravanje) ili pak mentalni cin (tiho ponavljanje rijeci, moljenje, brojanje) s ciljem sprecavanja ili smanjenja tjeskobe ili nelagode. U vecini slucajeva osoba se osjeca natjeranom da izvrsi neku radnju. Odrasle osobe uglavnom shvacaju da su obuzetosti pretjerane i nerazumne.
Obuzetosti i prisile mogu izazivati znacajnu nelagodu, oduzimati dosta vremena i znacajno ometati rutinske djelatnosti pojedinca, socijalne aktivnosti i kontakte s drugim osobama. Za razliku od drugih poremecaja licnosti, kod ovog poremecaja osobe znaju da imaju problem kojim sami sebe koce i ne dopustaju sami sebi da se dobro osjecaju.

Potrebno je raditi na veri u sebe jer radi se o potpunoj nesigurnosti i nepoverenju u sopstvene postupke, misli i dela...

Opsesivno kompulzivni poremećaj

Objavljeno: 16.03.2008

Osoba koja pati od OKP-a oseća da su te opsesije i kompulzije potpuno nehotične. To je kao da se one prisilno pojave i preuzmu kontrolu. Pojedini lekari kompulzivno ponašanje pojednostavljeno opisuju kao posledicu "kratkog spoja u mozgu" pri kojem se čulne informacije ne registriraju, pa se "program uvek iznova ponavlja".
Šta uzrokuje tu petlju? Niko tačno ne zna. Izgleda da u tome učestvuje neurotransmiter serotonin, ali razmatraju se i neke druge moždane funkcije. Neki kažu da OKP (opsesivno-kompulzivni poremećaj) mogu izazvati iskustva iz detinjstva, možda u kombinaciji s genetskom predispozicijom. Ali bez obzira na uzrok, jedna stvar je jasna: nema koristi jednostavno reći osobama koje pate od OKP-a da prestanu nešto prati ili da prestanu nešto proveravati. Ne radi se tu samo o snazi volje. Pokazalo se da mnogima koriste lekovi. Jedan drugi pristup sastoji se u tome da se pacijent dovede u situaciju od koje strahuje te da se zatim spreči uobičajena reakcija. Na primer, osobu koju muči navika pranja, prisilila bi se da drži u rukama nešto prljavo, a zatim joj se ne bi dalo da to opere. Naravno, takvom se metodom niko ne može izlečiti preko noći. Ali, neki smatraju da ona, propraćena upornošću, može doneti olakšanje.
Stručnjaci su takođe istraživali mogućnost da, barem u nekim slučajevima, OKP vuče korene iz iskustava iz detinjstva. Zapaženo je da mnoga zlostavljana deca odrastaju s duboko usađenim osećajem bezvrednosti ili nečistoće, a kod neke od te dece kasnije su se javile kompulzivne navike pranja.

OKP nije znak moralne slabosti niti duhovnog propusta – religiozni pacijenti ponekad poremećaj poistovećuju s nekom vrstom opsednutosti! U slučaju OKP-a uvredljive misli raspiruju osećaj krivice, a osećaj krivice može raspiriti još uvredljivije misli. Neki dodatno otežavaju stanje jer misle da su njihove misli ravne neoprostivom grehu! Međutim, ako promislite razumno jasno je da se primera radi, Isusove primedbe u vezi s neoprostivim grehom, grehom protiv Božjeg svetog duha, nisu odnosile na nepromišljene, opsesivne misli. Pacijenti vernici trebaju razmisliti da Bog zna do koje mere na misli i porive utiče poremećaj nad kojim osoba ima ograničenu kontrolu. Oboleli od OKP-a koji to shvati može se onda suzdržavati od mučenja samog sebe neprimerenim osećajem krivice. Umesto da frustracije okrenete prema sebi ili drugima, bolje je preduzeti praktične mere kako bi ste ublažili svoje tegobe.

I dalje stojim iza stava koji sam rekao

COVEK_ZVER je napisao/la:Potrebno je raditi na veri u sebe jer radi se o potpunoj nesigurnosti i nepoverenju u sopstvene postupke, misli i dela...

Potpuno se slazem sa tobom.A ima ono ali,nismo svi jednaki,nismo svi jaki.Svaki je čovek individua za sebe.Ne samo to,tu je i sijaset okolnosti,pocev od porodice,sredine i nas samih da se kao individue uzdignemo,da kao individua,sam ne upanes u klise iz koga se je nemoguce izvuci.Jer nismo,jaki tj,nemamo veru,koja je jedini nas pokretac,koja nas podize koja nas tjera da idemo gore.koja nam daje snagu da znamo da je sve u nama.Kad se to shvati onda nema nepoverenja,nema negativnih misli nema padanja.Jer nema toga koji je pao da se nije podigaozar ne;)))

Samo kratko cu na ono ali...Iz tog sam razloga i naveo da je potrebno raditi na sebi...sam ili uz pomoc nekoga ali raditi, a onda sve krene samo po sebi da se nize...

Izdici se i ne padati u klise...Iskreno to je kao i u poslu na neki nacin.Manje vise je potrebno biti hrabar cesto, rizikovati, stisnuti petlju...i opet pre toga raditi na samopoverenju, samopouzdanju, svesti uopste.
Vrlo cesto sam kroz godine iza mene bio prinudjen da radim na sebi i da neke klisee rusim kako na sebi tako i oko sebe, jos cesce se zbog posla kojim se bavim srecem sa slicnim individuama oba pola i identicnim situacijama te smatram da je apsolutno bespredmetno govoriti kako to nije izvodljivo.Pocetna bezvolja, anksioznost, stid, strah bivaju vrlo lako i brzo prevazidjenii osobe dozivljavaju klikove u svesti.A kada se klik desi onda sve ostalo ide samo.
Onda sigurno ne postoji nacin da se posle pada bar ne pokusa ustati i vrlo cesto su to ja ih zovem Roki faze...uvek ustaju i gotovo uvek dobijaju bitke

Ceo OKP je u sustini posledica jednog potpunog nereda i haosa u glavi...Dakle jednom recju potrebno je napraviti red.

COVEK_ZVER je napisao/la:Potrebno je raditi na veri u sebe jer radi se o potpunoj nesigurnosti i nepoverenju u sopstvene postupke, misli i dela...

Jačanje sopstvene ličnosti svakako, ali ako je potrebno malo i po koji
bromazepam pa i pomoć stručnjaka nije na odmet!!!
Samosvest o problemu i samomotivacija za njegovo prevazilaženje već su
pola uspeha.

Svakako, da ako je potrebno upotrebiti i nesto od lekova, ne treba izbegavati.Na kraju krajeva kada nas boli glava ili zub olaksamo sebi na taj nacin ali svakako upotrebu sedativa treba svesti na minimum jer to onda nije nista drugo nego bezanje od realnosti, poput pijanstva...Postoje tako dobri i zdravi medikamenti iz prirodnih izvora koji deluju na psihu okrepljujuce i zapanjujuce dobro.Med, cajevi ...Pomoc strucnih lica se i vise nego preporucuje ili svakako od onih koji racionalno sagledavaju situacije i ne subjektivno i ne iz licnih ili ko zna kakvih pobuda.
Pomoci nekome da dozivi budjenje i to posmatrati je fascinantno lep dozivljaj.Kao kada vam se rodi dete.

COVEK_ZVER je napisao/la:Svakako, da ako je potrebno upotrebiti i nesto od lekova, ne treba izbegavati.Na kraju krajeva kada nas boli glava ili zub olaksamo sebi na taj nacin ali svakako upotrebu sedativa treba svesti na minimum jer to onda nije nista drugo nego bezanje od realnosti, poput pijanstva...Postoje tako dobri i zdravi medikamenti iz prirodnih izvora koji deluju na psihu okrepljujuce i zapanjujuce dobro.Med, cajevi ...Pomoc strucnih lica se i vise nego preporucuje ili svakako od onih koji racionalno sagledavaju situacije i ne subjektivno i ne iz licnih ili ko zna kakvih pobuda.
Pomoci nekome da dozivi budjenje i to posmatrati je fascinantno lep dozivljaj.Kao kada vam se rodi dete.

Tako je i priroda ima svoje lekove - valerijana i td. Pored medicinskog
stručnog lica nije zgoreg uključiti i duhovno lice!!!!

Svakako.Upotrebiti sve ono i one koji ce dovesti do harmonije u coveku

Većina ljudi je doživela iskustvo kada zna da je nešto napravila - zaključala vrata od kuće, zatvorila plin-ali ipak posle toga nastaje dilema da li su to zaista uradili. Nekada, može biti potrebno da se iznova proveri ono za šta znate da ste uradili, da bi ste mogli dalje nastaviti dan i početi misliti o nečem drugom. Kad se zna koliko često osobe s poremećajem teskobe i depresije gube kontrolu nad svojim negativnim mislima- nije toliko čudo da mogu postojati stanja kad se gubi kontrola nad nekim drugim misaonim sadržajima.

Mnogi od nas imaju svoje male rituale, često s razlogom da rutina pomogne u sprečavanju zaboravnosti. Ali ponekad poprime svoj poseban tok- uvek zaključavanje vrata na poseban način, ili serviranje hrane na poseban način. Za neke ljude, ovakvi rituali mogu izmaći kontroli i njihovim životima ovlada stalna briga o malim stvarima i potreba za izvođenjem beskrajnih ritualnih radnji.

Klinička slika




Bolest se počinje razvijati već u detinjstvu, ali se najčešće javlja između 20. i 30. godine života. Najčešći prisilni podsticaju su povezani s proveravanjem i brojanjem: oni stalno proveravaju ono što rade, ili broje i računaju do iscrpljenja ili dok ne zadovolje "magični broj puta".
Korisno je odvojeno posmatrati opsesivne i kompulzivne poremećaje. Opsesije (obuzetosti) predstavljaju ideje, reči i slike, obično nepovezane s onim što pojedinac radi; uporno, jako i neodoljivo mu se nameću i skreću pažnju. Često su obojene agresivno ili seksualno, što pojedinac doživljava potpuno stranim (npr. misao majke da će kuhinjskim nožem povrediti svoju decu). Osoba prepoznaje da oblik ovakvih misli dolazi iz njenog uma, i želi ih sprečiti- ali nije u mogućnosti.
Kompulzije (prisile) i kompulzivne radnje isto su autonomne kao i opsesije, ali se radi o preplavljujućoj potrebi da se učini neka radnja (npr. da mora brojiti prozore idući ulicom, da se mora pet puta prekrstiti ulazeći u stan). Prisila može biti i vrlo agresivna, ružna ili opscena. Kompulzije su često radnje koje rezultuju kao posledica postojanja opsesije, i jedan od retkih načina kojima osoba može reagovati na svoje misli.
Neuspeh u formiranju kompulzija često dovodi do teške teskobe ili panike- dok život prema ritualima često dovodi do depresije. Mnoge osobe s ovim problemima žive dugo godina bez traženja pomoći. Vrste kompulzija koje osobe iskuse jesu:
-ritualne radnje- izvođenje radnji po posebnom redosledu ili u ponavljanom broju puta
-čišćenje
-proveravanje već završenih i obavljenih radnji
-uređivanje i slaganje npr. nameštaja na poseban način.
I ako je osoba svesna apsurdnosti svojih rituala ona razvija takav odnos prema njima kao da je oni štite od prisilnih misli ili od mogućeg lošeg događaja po osobu. Ukoliko ih ne uradi, osoba očekuje da će joj se nešto loše dogoditi, što razvija nervozu i nemir. Takvo ponašanje kod osoba može trajati izvesno vreme i proći samo po sebi, a može trajati i duži period kao što se može i širiti na različita ponašanja i radnje. (Proveravanje zaključanih vrata po nekoliko puta, proveravanje da li je sve isključeno u kući po nekoliko puta, brojanje bandera, preskakanje šahti na ulici, sabiranje registarskih brojeva).Opsesivno kompulsivna neuroza jeste često prisutna, međutim okolina neke rituale poštuje i prihvata tako da se osobe sa ovim problemima javljaju lekaru za pomoć tek kada one postanu vrlo prisutne i jake i počnu da upadaju u oči i okolini koja im skreće pažnju na besmislenost ovakvih radnji.



Lečenje
U posljednji 10 godina, prognoza osoba s opsesivno-kompulzivnim poremećajem znatno se poboljšala. Postoje dva glavna pristupa lečenja ovog poremećaja, često se koriste u kombinaciji. Prva metoda je kognitivna bihevioristička terapija. Drugi je pristup uzimanje lekova, često u obliku jednog od antidepresiva koji deluje na hemijske reakcije u našem mozgu. Medikamentozna terapija primenjuje se uz psihoterapiju, a nikako umesto nje.

Preuzeto sa stetoskop.info

PS od nekog oblika OKP boluje vecina svetskog stanovnistva