Pisete li jos uvek ljubavna pisma?

Da li su ljubavna pisma pala u zaborav ili ih jos uvek pisemo?

Šta su ljubavna pisma? Ritual između dvoje koji ne može razumeti niko treći. Koliko samo tu ima novih reči posebnog jezika koji se rađa izlivanjem osećanja, jezika koji razumeju samo oni koji jedno drugom pisma pišu. A šta su pisma kad postanu uspomene? Spomenik jednoj ljubavi, želji, strasti pred kojim se ne savija glava.

Ali, kad malo bolje razmislim, sve je to normalno. Život donosi razne, ponekad nepredvidive situacije i preokrete. Najvažnije je da reči budu iskrene u trenutku kada iscure. I treba da se rode baš onda kada su začete stvarnim emocijama. A to što se dešava da reči posle nekog vremena izgube smisao, ne znači da smo potonuli u laži. Samo navodi na pomisao da i neke reči imaju ograničen rok trajanja. Kao da su hrana ili lek. I dobro je što u trenutku kad ih izgovorimo ili napišemo ne znamo da pored datuma proizvodnje upišemo rok važnosti. A taj rok, ako je ograničen, često je kraći od trajanja emocija koje ipak bar ostavljaju svoje neizbrisive tragove na duši.

Preuzeto sa neta.

Ne pisem ih..mislim da nisam pisala vise od 10 godina.Rado bih napisala jedno

"Bože, kako si mi se učinila lepom, one nedjelje, u ljubičastoj haljini. Oh, kako si snažno pogodila sva moja maštanja! Zašto si toliko tražila da ti kažem ono što sam hteo da ti izrazim samo pogledom? Misli te vrste gube riječima. Htio bi da predam iz duše u dušu plamenima jedan pogled! A sada, moja obožavana, ma što ti pisao gonjen vremenom tužan ili veseo, znaj da u mojoj duši postoji beskrajna ljubav, da ti ispunjavaš moje srce i moj život, da ništa neće izmjeniti tu ljubav iako je uvijek dobro ne izrazim; da će cvjetati sve ljepša, novija, ljupkija, jer je to prava ljubav a istinska ljubav stalno raste. Ti si moja snaga, ti to vidiš."

Eh ta ljubav...