MUŠKA SAMOĆA - ŽENSKA SAMOĆA

Muška samoća,ženska samoća

Razvedeni, rastavljeni, "okorele" neženje i arogantne "solerke", malerozni učesnici u sudbinskoj potrazi za ljubavlju - sve ih je više u zapadnom svetu današnjice. Samoća ume da bude i slatka i gorka, i lepa i ružna. A i muška i ženska - razlike postoje, možda baš zato da bi sjedinile...
Pojmovi "samac" i "samački život" danas su, ne računajući najvremešnije kategorije stanovništva, izbačene iz kolokvijalnog, pa i pisanog, jezika.
Novo doba donelo je svoje termine, koji nečemu što je po prirodi tragično ili na ivici tragičnog daju lepršav, tobože mladalački, "moderan" ton. Ljudi koji žive sami, posvećeni svojim karijerama ili udareni gromom neuspeha u ljubavno-bračnom životu, sada se nazivaju "solerima" i "solerkama", a uz njih se, kao u nekom sportu, vezuje pridev "singl".
Kao da se vreme kroz koje taljigaju posprdnom efemernošću trudi da olakša ljubavlju siromašne živote. Zapadni apokaliptičari (i tamo ih, hvala Bogu, ima) tvrde da je propast muško-ženske zajednice jedan od najzloslutnijih simbola epohe u kojoj živimo.



Verujmo im: Ljudi su iskreni kada u udobnim sobama osete dim i shvate da je u podrumu izbio požar.
A kad se zapali temelj, zidove i krov mogu da spasu samo budni. Statistika ovde sigurno ne greši: Do 29. godine života, više je muškaraca koji žive sami.
Posle tridesete, slika se menja: dečaci pronalaze svoje dobre vile, muze i despotice, a devojčice naginju ka usamljenosti. Prosto kao pasulj: što je devojka (žena) starija, sve je manje slobodnih muškaraca u odgovarajućem životnom dobU.


S druge strane, u godinama kada je većina muškog sveta "na raspolaganju", devojke uglavnom ne znaju gde da se sklone od brojnih udvarača i zabavljača, pa se tako - generalno - stvara jedna surova ravnoteža.
Situacija se može predstaviti filmski: danas vi zovete nju, javlja se mama i kaže da je nema kod kuće; sutra ona zove vas, a kraj telefona - vaša supruga!
Socio-profesionalni aspekt takođe biva nezaobilazan u razmatranju samoće današnjeg zapadnog čoveka.
Usamljeni muškarci mahom su nezaposleni ili nižeg obrazovnog profila, dok među samicama preovlađuju fine mlade (i ne više tako mlade) dame sa treštećim diplomama visokoškolskih ustanova, magistraturama i doktoratima.
U tom emotivnom metežu samo neoprezni ne vide prste masovne, šarene propagande, koja i nije ništa drugo do legalizovana i svima dostupna teška droga. Magazini, časopisi, zabavni programi i nezaobilazni Holivud naduvali su glave tinejdžerki predstavama "slobodne", drčne žene koja kroz život ide sama, lako i spretno se penjući lestvicom profesionalnog uspeha.



Ta ista žena se, doduše, užasava ljubavi i - što je posebno jezivo - dece, neće da se vezuje ni za koga živog. Poput doteranog robota, ona je odana ekstatičnom snu o poslovnom orgazmu i čarima tzv. nezavisnosti.
Ako već ne ispoljava lezbejske sklonosti, ona muškarce koristi kao "potrošnu robu". Ne pada joj na pamet da se zaljubi, brak je "glupost koja se događa budalama", a majka i, eventualno, normalna sestra ne smeju ni "a" da joj kažu. Propaganda je učinila svoje.

Pesimisti predosećaju da će tek učiniti. U međuvremenu, zdrava ljudska stvorenja osuđena su na patnju, bez obzira na pol.Kad je na današnjem Zapadu muškarac sam, bez devojke ili supruge, nabacuju mu se atributi pedera, impotentnog slabića ili, u najboljem slučaju, ludaka koji nije za koegzistenciju. Na Zapadu, rekosmo, ali u tom pogledu Zapad je sigurno blizak širem prostoru.
Pritešnjeni čudovišnom "etikom" novog doba, mnogi mladići i sredovečni ljudi kukaju da je priznati usamljenost isto tako teško i neprijatno kao priznati da ste bez posla.
Ili si nesposoban, ili namagarčen, ili te savetuju da ideš kod psihijatra.
Ta ista žena se, doduše, užasava ljubavi i - što je posebno jezivo - dece, neće da se vezuje ni za koga živog. Poput doteranog robota, ona je odana ekstatičnom snu o poslovnom orgazmu i čarima tzv. nezavisnosti.
Ako već ne ispoljava lezbejske sklonosti, ona muškarce koristi kao "potrošnu robu". Ne pada joj na pamet da se zaljubi, brak je "glupost koja se događa budalama", a majka i, eventualno, normalna sestra ne smeju ni "a" da joj kažu. Propaganda je učinila svoje.

Pesimisti predosećaju da će tek učiniti. U međuvremenu, zdrava ljudska stvorenja osuđena su na patnju, bez obzira na pol.Kad je na današnjem Zapadu muškarac sam, bez devojke ili supruge, nabacuju mu se atributi pedera, impotentnog slabića ili, u najboljem slučaju, ludaka koji nije za koegzistenciju. Na Zapadu, rekosmo, ali u tom pogledu Zapad je sigurno blizak širem prostoru.
Pritešnjeni čudovišnom "etikom" novog doba, mnogi mladići i sredovečni ljudi kukaju da je priznati usamljenost isto tako teško i neprijatno kao priznati da ste bez posla.
Ili si nesposoban, ili namagarčen, ili te savetuju da ideš kod psihijatra.



Poslednje decenije 20. veka dovele su na psihijatrijski kauč mnoge ostavljene momke i muževe, zatečene u stanju totalne konfuzije i potencijalno pogibeljne depresije.
Njima se desilo nešto što, prelistavajući imaginarni udžbenik porodične istorije, nikako nisu mogli da iskopaju; zamislite uplakanog pradedu koga je napustila prevarena prababa, vizuelizujte nekog čukun-pretka čija supruga, sa diplomom Sorbone u fascikli i ljubavnikom u drugom sokaku desno, demonstrativno odlazi, vodeći sa sobom sve troje dece pred očima zapanjene svekrve.
Ne ide!Tu je, naravno, i faktor "prazne kuće".
Bez obzira na to da li je apsolutno nevešt u kućnim poslovima, ili u njima nadmašuje domete famozne "ženske ruke", muškarac kuću doživljava kao ženski prostor, žensko carstvo, u kojem i mora i voli da obitava, ali ne i da u njemu stoluje nalik nepokretnom suverenu.



Kad u kući nema žene - a bilo ju je, recimo, tokom pet, sedam, dvanaest godina braka - muškarac počinje besomučno da izlazi, više radi bekstva nego u želji da se zabavi. Za kraj ovog blic-osvrta na brutalnost muške samoće, ono što najviše boli.
Ostavljajući muža, današnja, zaposlena i "emancipovana", žena odvodi i - decu. Zato što je mnogo odsustvovao, filozofirao, pio ili gledao za drugim ženama, on sada mora i da stanuje bez svojih najdražih, onih koji nose njegovo prezime (valjda nose!), onih malih, voljenih, čiji je dolazak na svet propraćao najvećim ushićenjima. Ošamućen kao muškarac i osakaćen kao roditelj, on treba da ide dalje. Žene, ostavljene ili svojevoljno usamljene, ne iskazuju ovakvu anksioznost, pogotovo ako su, bar kako-tako, materijalno obezbeđene.
Ukoliko je reč o tzv. raspuštenicama sa decom - one imaju kome da se posvete, a pomenuti faktor "prazne kuće" tretiraju kao još jedan dokaz opšte nemoći muškog roda. Ulogu - bez obzira na to da li je reč o razvedenoj ženi ili ostavljenoj devojci - redovno odigraju i uvek raspoložene drugarice: žene se međusobno druže prividno otvorenije i izdašnije od muškaraca, i jedna drugoj umeju da se nađu, naročito u konvulzivnim periodima posle raskida i razvoda. Svaka žena, pritom, u tim nelepim situacijama uviđa da ima i pravih i lažnih "sestrinskih" duša, ali eventualna razočaranja relativno lako amortizuje, očeličena čemernim iskustvom sa predstavnikom suprotnog pola.
Drugarice, razume se, pomažu samo za neko vreme i u određenom, intimnom, domenu. Suočavanje sa samoćom, njenim belezima i reperkusijama, neizbežno sledi.
Iako je zapadni svet pohrlio u "slobodu", mašući parolama koje nasrću na svakovrsne tabue, usamljena žena i danas se, manje-više, percipira isto kao pre 30 ili 100 godina.
Što će reći, kao osoba sumnjivog integriteta (sigurno i morala), ranjiva, otvorena za sve pozive i nabacivanja, nestabilna i, verovatno, histerična.
Pogledi okoline bodu kao sablje; ne samo kad je reč o "strancima" već i kad "dobronamerna" rodbina hoće da "pomogne". Žena očas postaje žrtva raznolikih nasilnika, od onih mentalnih koji bi da je izvedu na "pravi put", do onih sa pragmatičnim, koristoljubivim pristupom, koji traže nekoga koga bi da "uteše"...

Sablasna implozija potresla je svet muško-ženskih odnosa: i same ljubavi i brakovi nisu ono što su nekad bili, pa se i samoća prima i podnosi sa manje dostojanstva i duševne snage. Umovi koji su svojim poslušnicima za cilj postavili slabljenje i dezintegraciju ljudske vrste postižu zavidne rezultate, što se najbolje vidi po poniženoj svetinji braka i demonizovanom božanstvu ljubavi.
U tom duhovnom masakru, najbolnije stradaju oni usamljeni, napušteni, koji kroz život idu sami, bilo da su tako morali ili odlučili, bilo da je njihovim dragima bilo suđeno da ih ostave.
Smatrajući da čovek današnjice mora prvo da konstatuje svoju bolest da bi krenuo sakralnim putem izlečenja, mudri blagonaklono uče unesrećenu pastvu: i samoća može biti dostojna čoveka, ali čoveka koji je voljan da posveti sebe drugome, koji nije u sebi zatro glas srca i koji život prima kao najveći dar, radujući se da ga podeli sa svojim bližnjim.

Ne mogu da pricam o samoci jer to nisam ni sekundu...

Ali sto bi rekao Balasevic, ako ista znam, onda znam da budem sam

Neka vrsta osame ili usamljenosti bi mi bas dobro dosla...

...ja eto lagano idem...Jedan medju hiljadama sa rukama u dzepovima, jedan vecernji setac.Udaraju me, cesu se o mene, motre me, cujem automobile, glasove, kljucanje stvarnosti.Na nekoj sam planeti s one strane logike...

Jel to samoca

Sećate se “Oficira i džentlmena”? Posle zajedno provedene noći, Ričard Gir se poverava Debri Vinger: “Kad mi je umrla majka, tad sam shvatio da je čovek sam na svetu.” ))))
U nasem drustvu ne govori se cesto o samoci a nje danas sve vise ima. Sve je vise razvedenih i samih, sve manje razgovaramo i jedne druge slusamo, sve manje se razumemo.

Mozda se zbog udaraca zivota sve vise povlacimo u sebi, postajemo sebicni ne dajuci nikom vise da pristupi, da nas ne bi povredili. Onda jednog dana shvatimo da nemamo roditelja na kome se mozemo osloniti, nemamo bracnog partnera koji bi sa nama jednako delio lepote i nedace zivota, nemamo decu koja nas slusaju ili su oni vec dovoljno odraslipa su krenuli svojim putem i vise nismo broj 1 u njihivim zivotima.

Uopsteno gledajuci razlozi za samocu mogu biti razliciti:

- neslaganje s drustvom, porodicom
- nerazumevanje na poslu, skoli
- siroce pa nema nikog na svetu
- stav samo sam ja u pravu i niko drugi, a vi ostali nista neznate i sl.

Bez obzira koji je razlog samoce, ne ume svako da se s njom nosi. Neko se zatvori u svoje svetove, neko na razne nacina pokusava da je prevazidje - knjige, skola za ples, sport, muzika, slike, setnje prirodom, kucni ljubimci, itd. Sama po sebi samoca je jako teska. To najbolje znaju oni koji je prozivljavaju.

Posledice mogu biti vise ili manje ocite, i ponekad te zna odvesti krivim putem. Skolski primer bi mozda bio kad deca uskoli trude se, da ne bi bili sami vec prihvaceni u drustvu, i rade stvari da bi se dopali ostalima (pice, droga, kradje, seks itd). Iza toga se uvek krije potreba za paznjom, za ljubavlju, za prihvatanjem i sl. Mozda su najekstremniji primeri kada su ljudi silom prilika bili van civilizacije pa onda (gotovo) polude, ogrube, zaborave na ljudskost i toplinu itd.

U svojoj svakodnevici, u okolini u kojoj zivite sigurno poznajete ljude koji su usamljeni i nemaju nikog. Sigurno ste culi o nekim starim ljudima koji su ostali sami jer ih sin, ili cerka ne posecuju ili obrnuto - otac se posvadjao sa sinom jer sin nije uradio kako je otac zelio. Ovi usamljenici po nekad se skroz povuku iz sveta ziveci medju svoja cetiri zida. Ne prilaze nikom da se druze, niti pak im ljudi prilaze da se druze.

Ponekad cini mi se da je dovoljno imati dobre volje, malo ljubavi i odlucnost, da ucinimo prvi korak da bi takvim ljudima bar na tren promenili dosadnu sliku usamljenog zivota.

Vrlo cesto, samoca je kao tisina - glasnija od svakog zvuka.Samoca je zenskog roda,ali zasto kad nas sve podjednako dodiruje slozice te se(((((

Pitas me gospodarice moja da li sam u mislima,u srcu i duhu sam...?
Kako da ti odgovorim?
Cini mi se da moja samoca nije izrazenija niti veca od samoce drugih ljudi.
Svi smo mi sami...
Svi smo mi zagonetka..
Svi smo mi pokriveni hiljadu i jednom koprenom...i kakva je razlika izmedju dva usamljenika, osim sto jedan govori o svojoj samoci, a drugi cuti!

Ne znam, gospodarice moja, da li je moja samoca zajedno sa tugom koju nosi ispoljavanje "ponora nekih unutrasnjih stanja", ili dokaz nepostojanja licnosti u ovom bicu koje zovem"JA"!!!

Ne,ne znam.
Ali ako je samoca adresa slabosti,zasigurno,najslabiji sam covjek...

...Moja gospodarica zna da je nasa zelja da u case drugih uspemo sadrzaj naseg duha nemjerljivo jaca od zelje da zedj utolimo onim sto nam drugi izlivaju u case.
U tom svojstvu ponekad ima sujete ali je prirodno...

...Ljudi su,i ja medju njima,skloni dimu i pepelu...Vatre se boje,jer zasljepljuje vid i opece prste.
...Ljudi se,i ja medju njima,prihvataju istrazivanjem nabora jezgra...Jezgro ne diraju,jer je izvan domasaja...

...Jezgro se moze vidjeti tek kada se razbije ljuska...

NIJE LAKO DA COVJEK ISKIDA SRCE KAKO BI LJUDI VIDJELI STA JE U NJEMU...

To je samoca,gospodarice moja,to je tuga...

...Jezgro se moze vidjeti tek kada se razbije ljuska...

NIJE LAKO DA COVJEK ISKIDA SRCE KAKO BI LJUDI VIDJELI STA JE U NJEMU...

Nisam sama, samoća mi pravi društvo.

ZENSKA SAMOCA....PA RECIMO

Sedim cekam
vreme mi je
sedim mislim
mozda nije
sedim cutim
nemir slutim
sedim sama
sedam dana
al ni traga
od bestraga
sedim gorim
ne govorim
bar da umem
da zuborim
il da igram
u po noci
da se nadam
da ce doci
neko, nesto
u po dana
sedim, sudim
sebi sama
i opet mi
ne da vreme
da se vinem
u nevreme
da bar jadom
dodjem kradom
da me kunu
teskom boli
pa ukleta
preko sveta
gde mi nista
bas ne smeta
mogu sesti
bez savesti

COVEK_ZVER je napisao/la:ZENSKA SAMOCA....PA RECIMO

Sedim cekam
vreme mi je
sedim mislim
mozda nije
sedim cutim
nemir slutim
sedim sama
sedam dana
al ni traga
od bestraga
sedim gorim
ne govorim
bar da umem
da zuborim
il da igram
u po noci
da se nadam
da ce doci
neko, nesto
u po dana
sedim, sudim
sebi sama
i opet mi
ne da vreme
da se vinem
u nevreme
da bar jadom
dodjem kradom
da me kunu
teskom boli
pa ukleta
preko sveta
gde mi nista
bas ne smeta
mogu sesti
bez savesti

Prelepo, čiji su ovo stihovi?

Imam jednu mnogo staru knjizicu koja se zove Raskovnik, iz daleke 1971 i u njoj je izmedju ostalih, izvesna Branka Krilovic napisala ovo

Ili recimo Obrad D Vasiljevic

Ako te vetrovi donesose
sa kisama i maslaccima
odavde nema odlazenja.
Ovde je vecan zivot
i zelen dan.
Nikad ne pokusavaj
da u samoci
trazis poniranja,
jer u nebo
zakoracio si.
I nema kajanja
ni umiranja

Dva bisera. Malo poznata ali.....stvarno su divni. Čak bolji od nekih
"zvučnih imena".

Ima toga jos

Evo jos cu samo dve zadnje strofe meni drage od izvesne Milunke Cvijovic pa cu onda nekom drugom prilikom izdvojiti jos poneki biser

Preda mnom na molitvenik klekli
andjeli koji su opljackali vreze.
Oni su moju sudbinu prorekli
da mi se ruka za nebesa veze

Stazu da proznjem kroz srebrne cicke,
pauci ruku nek oblake krpe.
Dlanom da razgrnem zvezdane kamicke
i da ih pozlacene sakupim u hrpe

COVEK_ZVER je napisao/la:Ima toga jos

Evo jos cu samo dve zadnje strofe meni drage od izvesne Milunke Cvijovic pa cu onda nekom drugom prilikom izdvojiti jos poneki biser

Preda mnom na molitvenik klekli
andjeli koji su opljackali vreze.
Oni su moju sudbinu prorekli
da mi se ruka za nebesa veze

Stazu da proznjem kroz srebrne cicke,
pauci ruku nek oblake krpe.
Dlanom da razgrnem zvezdane kamicke
i da ih pozlacene sakupim u hrpe

Hvala ti ! Uživala sam u ovim stihovima.

Лепотице тужних лица


Због чега су неке од најлепших жена света крај живота дочекале у самоћи, депресији и сећању на мушкарце који су их највише повредили

Мерилин Монро
www.politika.rs:8080/u...nroe_5.jpg

Никица Мариновић, прва девојка из бивше Југославије која је добила титулу најлепше Европљанке и постала прва пратиља мис света 1966. године, недавно је извршила самоубиство у 61. години. У штуром полицијском извештају пише да је Никица вратила богу улазницу за живот због претешког бремена депресије, а пријатељи ове лепотице кажу да је она годинама живела сама и у друштву госпође Тишине, окружена успоменама и фотографијама – немим сведоцима једне младости и живота који је почео као Дизнијева бајка, а завршио се као трагедија. Лепотица, за којом је уздисала јача половина бивше Југославије и која се кретала у елитним круговима европске буржоазије и београдског џет-сета и била тајни предмет жеље најпожељнијих југословенских мушкараца, окончала је живот у потпуној самоћи.

Иако је лепота постала веома конвертибилна валута и виза за излазак из зачараног круга сиромаштва и просечности, иако се животни снови лепих жена остварују по холивудском сценарију, историја је и даље препуна лепотица због којих је човечанству застајао дах а које су иза кулиса рефлектора и бајковитих насловних страна водиле живот суморан и тегобан као да им је Чарлс Дикенс писао животни сценарио. Тврдња да најлепше жене света баш и нису имале среће у животу идентична је констатацији да папа баш и није за абортус, а једна од жена чија је лепота постала друго име за тугу била је и Мерилин Монро. Холивудска богиња, која је нудила врло експлицитан одговор на питање – зашто мушкарци више воле плавуше, трагала је за љубављу и мушкарцем који у њој неће гледати икону филмског платна, већ живо биће са свим својим несавршеностима и манама. Међутим, њен први супруг Џо ди Мађио одлучно је захтевао да Мерилин на врхунцу каријере напусти глуму, посвети се породици и роди барем четворо деце, а писац Артур Милер није могао да поднесе што се није оженио ликом из филма већ особом од крви и меса. Најомиљенији амерички председник провлачио је њено срце кроз емоционални млин за бибер, а најмоћнији амерички мушкарци третирали су је трофејом у галерији својих животних успеха. Гладна љубави, тешко се одупирала загрљају сваког новог мушкарца и сваког је волела с истом страшћу са којом је на крају испила превелику дозу таблета.
;

.

***

Марија Калас

www.politika.rs:8080/u...allas2.jpg
Марија Калас, коју су називали најлепшим сопраном у историји музике, од чије би интерпретације „Норме” проплакао и камен, до краја живота плакала је због грчког бродовласника Аристотела Оназиса. Након његовог упорног освајања, оперска дива оставила је мужа, запоставила музичку каријеру и певала од среће само у љубавном загрљају Оназиса, да би је он, након само неколико година страсти, заменио удовицом америчког председника Џона Кенедија. Иако је брак са Џеки кратко трајао, Марија Калас никад није преболела Оназисову издају – покушала је да се врати певању, али ју је глас све чешће издавао. Међутим, када је 1975. године на својој јапанској турнеји чула за Оназисову тешку болест, дојурила је у Париз да би уз умирућег мушкарца, кога је звала љубављу свог живота, провела последње недеље његовог живота. Умрла је две године након њега, не дочекавши свој 54. рођендан.

Сличну је судбину имала и Дора Мар, париска лепотица и врхунски уметнички фотограф, која је у 27. години упознала шездесетогодишњег Пабла Пикаса и до смрти живела само од успомена на заједничке дане. Легенда каже да је славни сликар освојио њену љубав када јој је пружио илузију ексклузивног приступа у његов стваралачки свет, дозволивши јој да буде присутна док је сликао Гернику и да га фотографише у чину стварања овог ремек-дела. Када је добио трајну визу за њено срце, варао ју је, понижавао и на крају оставио због још млађе жене. Али, она га никад није заборавила и никога више није заволела – до краја живота живела је у изолацији, окружена Пикасовим уметничким делима која је одбијала да прода чак и кад се нашла на рубу егзистенције. Оставила је фотографију и остала упамћена по својој изјави: „Након Пикаса, остаје вам само Бог”.

Ава Гарднер

Бог у људском обличју за икону холивудског филма Аву Гарднер био је професионални срцеломац Френк Синатра.

Фатални сусрет десио се док су обоје били у браку. Синатра јој се удварао пуних седам година, али су проблеми избили одмах након њиховог венчања. Френкова каријера претрпела је огроман ударац због развода, обожаватељи су га засули мржњом због напуштања супруге и троје деце, био је на рубу банкрота и у виру алкохола, а Ава је тих година била најсјајнија звезда у сазвежђу холивудске галаксије. Поштована и цењена, успела је да наговори холивудске филмске продуценте да ангажују Синатру који је након неколико сјајних филмских улога повратио своју популарност. Али, брачна срећа је кратко трајала, а у свакодневицу овог славног пара уселиле су се свађе, опијање, љубомора и шамари. Након седам година узајамног мучења пар се развео – Френк је после разлаза са Авом склопио још два брака а холивудска принцеза никад више није стала пред матичара. У мемоарима написаним у сутону свог живота Ава је признала: „Имали смо бурну и страствену везу која се није добро завршила. Али, Френки је био највећа љубав мог живота”.

Катарина Ђорђевић
26.11.2008.

SAMA JE TAMA

Sonata ovo je pesma za tebe....od mene

Ljubav koja se stani u meni
nece nikad preko svog praga preci
Izvinjavam se pesmi jedinoj zeni
za sve ono sto nikad necu reci

COVEK_ZVER je napisao/la:SAMA JE TAMA

Sonata ovo je pesma za tebe....od mene

Ljubav koja se stani u meni
nece nikad preko svog praga preci
Izvinjavam se pesmi jedinoj zeni
za sve ono sto nikad necu reci

Prelepa je. Pokušavam da uzvratim.

Bogu sam molitvu krala,
milujuć pijanu zoru
u letu umornog ždrala;
Pred krstom
snove ti pletoh
bespuća prazna
minulih dana.
Nema te. Sve sam ti dala,
a nikada, nikada
u moj život
nisam te zvala
BJ.

Ovu sam pesmu postirala na jednom drugom forumu sa drugim nikom:)))), ali je evo
postavljam kao odgovor.

Ako mi verujes da me je neka tiha jeza ili zmarci ili kako god vec proslo kroz ruke...ledja...onda znaj da si napisala nesto sto vredi...a ja se uvek kachim samo za najbolje....

Zvezde su nocima cesto
domacice meni mesecaru

Osvojila si moju noc mirisima
i hvala ti

Hvala tebi a zadovoljstvo je moje ako si je tako doziveo.
Stvarno sam srećna ako ti se dopalo:)))

POKAJNIČKA

MNOGO SAM LUTALA
MNOGO GOVORILA
PREMALO ĆUTALA
JOŠ MANJE TVORILA

PREBLAGI , PRAŠTAJ
SVA TA TUMARANJA
I OD NERADA
DUGA ODMARANJA

PRAŠTAJ SIJASET
PREOŠTRIH SUDOVA
RETKO NA NJIVU
IZNETIH PLUGOVA

ŽEDNOM DA L' DADOH
VODE PITKE
ZAORAH SAMO
BRAZDE PLITKE

NEŠTO MI SAPUĆE
MUĆNI KEFALO
AL DOSTA VEKA
PROTRČALO

ZA ONO ŠTO MI
PREOSTAJE
VALJDA BIH MORALA
DA SE POKAJEM

I TO MI VAZDA
MUKU STVARA
AL DOTERALO
DO DUVARA

ŠTA ĆEŠ GUKNUTI
U ONOM ČASU
KAD ZAPITAJU
GDE SI BILA

TI UMNA GOSPO
ŠTA SI ČINILA
U ŠTA SI VREME
PROTRAĆILA

ZUREĆ U NEKU
NA KRPI ŠARU,
KRAJ TELEFONA,
NA BAZARU

TROŠEĆI REČI
TO DIVNO SEME
NA NEKE VRLO
BITNE TEME

KOL'KO SI PUTA
GOSPO MILA
NOŽICOM NEŽNOM
ZAKORAČILA

NA PUT PODVIGA
NA STAZU SPASA
A REKLI SU TI
GDE SE BELASA

KROZ TAMU VEKA
KROZ OBLAK DIMA
ZNALA SI DOBRO
DA JE IMA

ZNALA SI MILA
I DA SVE DRUGO
ZANOSI ČULA
NE TRAJE DUGO

I ZAŠTO ONDA
KRUNO STVARANJA
IZABRA SITNA
SLATKA KALJANJA?

ZAR NE POŽALI
ZRNO SVETOSTI
ZAR TI ZAFALI
ONE SVETLOSTI

KOJA SVAKOME
LJUDSKOM STVORU
TREPERI NEŽNO
NA OBZORU

POGLEDAJ ONE
TIHE I SMERNE
RADOSTI NJINE
NEIZMERNE

PA SE UGLEDAJ
I ZASTIDI
A SVE TO ONAJ
KO TREBA VIDI

NE BRINI ZA SVE
ŠTO JE BILO
IMA KO ĆE TI
RAZVITI KRILO

DA I TI PODJEŠ
U SUSRET SJAJU
ŠTO OBITAVA
U BESKRAJU

Niko ne zeli da bude sam...onaj ko je sam verujte da ima dobre razloge za to!Tako da ih ne treba osudjivati,sami su sebe osudili.Mislim da veliki uticaj ima drustvo,ali mnogo pre njega porodica,roditelji,bratja i sestre.Ali od njih kao najbitnije izdvajam roditelje...oni su ti koji treba da posmatraju dete,da vide sta mu smeta,sta ne...da posmatraju njegove reakcije...ako primete strah deteta od necega sa cime se u budutjnosti morati sretati,da pocnu to postepeno da forsiraju...ako primete stidljivost,komplekse...ma masu toga.Mislim da odatle sve krece.

Samoca i tisina je ova, kandilo pred andjelom koji place