Mudrost zrelog voljenja

URAGAN

Zatvorila sam krug.
Presla sam ceo put.
Izasla sam iz tisine.
Slusam muziku
zivota
koja upravlja kretanjima
svih vremena i prostora-
besprekidno...istovetno.
Gusim zvuk koji istice
iz moje providnosti.
Pokrivam se
milostivim velom
prolaznosti.
Tvoje usne
krvnika i ljubavnika
zelim
u zamenu za kaznu
i bol.
U nagomilanom secanju-Ti
san,predskazanje,mora.
Moj urlik
uragan,
moj jecaj tek
suma gusta-
hor ptica zloslutnica
sto dolazi uzalud;
dusu ne dam.

Slovenska

BEZBOJNO NESTAJANJE

Ne trazi me
uzalud
u bojama...ove noci.
Ne u bojama purpura,
ljubavi,
ja gorim
u plamenu straha.
Zuta ne krije bljesak
sunca u oku,
moj jed potocima tece.
U plavoj me neces naci
jer nije ona
beskraj milovanja nasih.
Ne trazi...nacices mir moje smrti.
Belu ne sanjaj...
ja sam
nepostojanje i praznina.
Crna...ne zaviruj u nju
ove noci-
crna je carolija i magija...
Neces me naci u bojama trajanja.
Ja sam
bezbojno nestajanje.


Slovenska

NESANICE

Mesec me boli
ove noci
dok ti spavas
moje nesanice.
Ljubav me boli
pod zvezdama setnim,
u tugama razuzdanim,
besnim.
Snovi me bole
od paucine i celika,
stezu me
nocas,
dok ti spokojno
spavas moje nesanice.


Slovenska

KORAK PROSLI


To je vracanje
u luku bez vetra,
u dom bez tame,
u narucje zelenih dolama.
U miru te pronalazim-
jos zeljenije zelim,
jos voljenije volim.
Ne dam mislima da
rastu,
da prerastu beskraj.
Opet ti se
beskoracajno
vracam...
u luku bez vetra,
u dom bez tame-
u tvoj zagrljaj.
Pitam sebe
do kada traje
poznanstvo
neznanca.
U koracima kajanja
prepoznajem
svoj
put.

Slovenska

JUTARNJA


Crveno
u meni
kaplje bezvido.
Crveno
u oknima
zari
razapeto.
Nedohvat prohladni
na kaldrmi
uspavanoj;
sanjamo
sirom otvorenih
ociju.
Parce beskraja
kroz pukotinu u zidu
u sobu
uranja.
Kroz kljucaonicu
vetar viri,
u venama zora
pupi.
Jutro je.

Slovenska

"OD PRIMERA SOPSTVENOG ŽIVOTA VAŽNIJA JE «SAMO» LJUBAV!!! Ljubav u krajnjoj liniji znači sve ( ne zna ljubav za gubitak, niti ponos, niti sram- Arsen)! Kada nešto volimo, to je za nas vredno i tome posvećujemo i pažnju." Dr.Pek "Put kojim se ide"

SAN ZA DVOJE-Mori

Mislio sam dugo, mudro umovao,
Slagao u grudi sve treptaje za nju.
I sreći sam svojoj usput kumovao,
Dajući joj ime ljubavi u stanju

Mojih nejasnoća, strepnji i strahova.
Sreća je na svome nastavila putu,
Birajući kad će, usred mojih snova
Da navrati meni, zaspi u mom skutu...

Došla mi je danas, kao udar zvona
Sa džinovskog tornja što oblake dere...
Kao zlatan plamen na krilu orlova

Sletjela je u san i rekla da ona
Što mi je sad u snu, kao simbol vjere,
Hrani pored mora jato galebova...


Quo vadis? - Mori

U meni zebu
sazrela vremena,
strepim od spoznaja.

Godine dani
već dugo izdaju,
zamorno su prazne.

Zaveden onim
što sam premerio,
smišljam sutrašnjicu



Poezija raspolozenja -ellen

Volim te za sve muskarce koje nisam upoznala
Volim te za sva vremena u kojima nisam živjela
Zbog mirisa velike pucine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog cednih životinja kojih se covjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih muskaraca koje ne volim
Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Izmedju nekad i danas
Postojale su sve te smrti što sam ih ostavila za plotom
Nisam mogla probiti zid svog ogledala
Morala sam uciti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja

Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoc svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja, a nisi, nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda
Kad sam sigurna u sebe sama.

San

Tvoj pozdrav, u jutru shto me
snenu zatiche
u povojima uspomena,
osmeh u oku tvom,
rech duboko skrivena
u nevidljivom pogledu,
dodiruju me nezno…
Chujesh li me…
Pale svetla
novih nadanja u charoliji
prepoznavanja.
Neka teku reke
Ustrptalog trajanja
nasheg.
Ne pitaj gde su im izvori…
Ushca cemo pronaci
U snovima.

Slovenska

TRENUTAK


Dozreva misao
u meni.
Penusaju sokovi
mojih strahova
u casi
prevrsenoj bolom.
Kunem:
sebe i proslost,
ludost i verovanje
ljude i vatru...
opet tisina
i
opet samoca.
Tuga u meni;
po krovovima je
slutim,
u vetru osecam,
sa kisom dolazi
slutnja.

Slovenska

ZVEZDANE NESANICE


Blude nemirom
pogledi tvoji,
kao senke sablasnih nevena
mojim licem
od papira.
Postojimo bezglasno:
ja od nemira
bezglavo,
ti
u noci od sjaja i beskraja.
Nasa je noc.
Htela sam tada...
zbog nas
da dogori kestenje
u vatri ceznje vecernje.
Noc.
Klupa pod zvezdanim drvetom
i
fijuk zakasnelog voza
u trenutku
ljubavnog
postojanja
u nasim venama.
Odsjaj milovanja u kosi-
bljesak smeha u zubima.
Mesecinom oplodjeno telo spavaca se budi.

Slovenska

RASTANAK

Kad prodje,
a prolazi,
ostaje samo praznina
koja ranjava.
Kao dva ocajnika
u traganju
za istinom,
zajedno samo jednog trenutka,
u obezglavljenoj vecnosti.
Necujno,
postajemo jedno drugom
tek bledo secanje-
jaki jer smo umeli
da prepoznamo
neumitnost rastanka.

Slovenska

POSLE TEBE

Ostace u mojim zenicama
naramak bola,
poput beskrajnog belasanja;
kao pramen magle u zori.
Prvi je kamicak
na putu gresnika
rastocen u rusvaju duse.
Bezim pred stihijom
svoje ljubavne,
svoje ceznjive potmulosti;
u vlatima trava
trazim davno izgubljen
mir.
Daljine nespokojne slutim
u busenima tvoga smeha.
Za vecnu lutalicu
bez cerge
postelja je blato
na nepoznatom puteljku.

Slovenska

Ostace u mojim zenicama
naramak bola,
poput beskrajnog belasanja;
kao pramen magle u
zori .....
][/img]http://www.the-little-mermaid.com/littlemermaidfiles/arirock.jpg[img]

KLETVA

Zakljuchaj se u mene;
zakopchaj tvoje vreme
vremenom mojim.
Potoni u moje dno
vazduha da nemash,
sebe da ubijesh u mojoj
tami.
Grch u grchu nestajanja
u tvom i mom
vapaju prokletnika.
Tu,u kriku da ti se
vrishteci cerim veshtichje zlurado,
osvetnichki zlokobno.
Ranjen mojom ranom,
zguzvan mojim besmislom
izdahni.
Ostani mrtva ptico
da nikada ne poletish.
Cvili jaukom nesretnika,
gorecesh u mome paklu
zauvek.

Slovenska

Oreol tvog zla

U zlatnik si pretvoren,
pretezak na grudima doboshara
smrti...
Razbicu taj dobosh,ja neuhvatljiva
prostakusha...iz njega cu izvuci
sve tvoje grubosti,
sve tvoje lazi,
sva tvoja lica...

Razbijen dobosh cvili tobom...
Vrisak je u mojoj dushi-
chujesh li taj krik
taj zvuk poganog tvog postojanja...
Ja znam-
pod oreolom andjela
djavo si..u mojoj krvi...

Zastrashujuci vrisak me prati...
Mene,
prostakushu koja se valja po blatu
na nekom nepoznatom puteljku...
Pokushavam da pobegnem
noseci u nedrima ukradeni zlatnik
rdje tvoje...

Slovenska

Ne budi me

Ne budi me iz ovog sna,
ti lutalice bezdushna
shto kroz otshkrinuta vrata moga bola
nepozvan ulazish,
zgazish,
pa odesh nehajno...
Ne budi stare strahove,
ne trazi imena starim slikama,
ne govori-
tvoj glas ne chujem,
tvoj lik ne vidim,
tvojom tamom ne koracham...
Ne budi me
prokletniche.
Dozvoli mi da usnim snove
u kojima nisi ti.

Slovenska

"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..." Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca.Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze.Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi posli njime.Vec se uvijek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."

D.Maksimovic

Mislim da se mudrost zrelog voljenja pocne osecati onog momenta kada se sa nekim ili pored nekog pocnemo osecati bolje nego sa samim sobom