DA LI CAT BEKSTVO OD STVARNOSTI?

Pa da uzivamo

Mislim da je istina da si mi vrlo cesto malo vise naporna ali sta sad da radim.
To dali cu se tebi ili bilo kome drugom svideti mi u ovakvom slucaju ne igra nikakvu ulogu. Ako teram vodu na tvoju vodenicu tada ti se svidjam. Tesko da mogu terati vodu niti napojiti zednog ako taj neko nije spreman za otvorenost.

Da li je chat bezanje od stvarnosti zavisi od ličnosti i pobuda iz kojih je na chatu.
Svi smo svedoci navodnih "doktora, avijaticara, manekenki, lepotica,
pametnica, blazenih devica" i svega onog što nisu u realu. Dakle,
za njih bi to bilo bežanje od stvarnosti, ako se od stvarnosti može pobeći, jer kad se ugasi ekran ostajemo ono što jesmo.
Svaki trenutak je život. Kakva je razlika ako se iskreno i od srca
nasmejemo na chatu ili u realu?
Postoji li razlika ako nam neko napiše ili izgovori lepu reč, rečenicu,
misao?
A da li treba biti baš potpuno otvoren na chatu ili forumu, po meni bi
bila druga tema!!!

Zorana76 je napisao/la:Postoji razlika...ako ti to neko izgovori,taj neko je tu,pored tebe,stvaran je...mozda ste zajedno,mozda cete tek biti...mozda ti je prijatelj,voli te,volis i ti njega...pomoci ce ti ako ti zatreba...jednostavno je tu i vise ce ti prijati nego nesto sto ti se napise.
A onaj na netu je danas tu,pa ga nece biti danima,mozda mesecima...ili ti se mozda sutra nece ni obratiti,jednostavno ce zaboraviti.
Kad ugasis komp.taj svet nestaje.Kao da ga nije ni bilo.Sta si radio,gde si bio...nista,nigde...a bilo ti lepo.I opet ces dotji,a NEMAS NISTA OD TOGA(govorim za mene).Trpi tvoj stvaran zivot.A sam si kriv.

Ako smo svega toga svesni, onda nema nikakvih problema. Sigurno da neću
da računam da će mi neko sa chata biti žirant za kredit, ili me odvesti u
pozorište... mada ne treba potcenjivati nikakvu mogućnosti "Čudni su putevi gospodnji".
Samo, zašto bi razmena lepih misli, smeha pa i prijateljskog saveta u pisanoj
formi bili manje kvalitetni od onih u realu?

Jednostavno: NE DOZVOLI SEBI DA POSTANES OVISNIK.
A cim smo svesni da postoji ta mogucnost, dovoljno smo zreli
ljudi da se iskontrolišemo i ne dozvolimo sebi ne samo tu ovisnost,
nego ni jednu.

Ja sam nikotinski ovisnik i manje pushim kad kuckam:)))))

:-)

Ovde sam tek nekih godinu dana i prolazila sam kroz razna osecanja sto se tice chata. Da li da nastavim ili da prekinem, ali nije mi poslo za rukom da odem sasvim, a toliko sam puta htela. Desava se da ne dolazim po vise dana, ali se uvek iznova vracam.
Nekad samo tek da zavirim, ali bas to, samo da zavirim, bojim se da pravi ovisnika od mene. Ma neka, dok mi se dolazi dolazicu. Lepo mi je verovatno kad se vracam. Neobavezno caskanje, relaksacija i to je to.

Tacno da je chat beg od stvarnosti.Ja sam na chatu godinu dana i mogu da kazem da jesam zavisnik.pomaze mi da ubijem dosadu,a i volim da se druzim i pricam s ljudima koje verovatno nikada necu upoznati ali su mi ipak dragi.Samo mi je zao sto ima jako malo iskrenih ljudi tu na chatu.

Tacno je da ima jako malo iskrenih ljudi na cetu. Zato sam trenutno van ceta.
Nadam se da cu se vratiti na cet, a dok se ne vratim ovaj forum mi je zamena, i nadam se da cu i ostati na njemu dugo.

coce je napisao/la:Tacno je da ima jako malo iskrenih ljudi na cetu. Zato sam trenutno van ceta.
Nadam se da cu se vratiti na cet, a dok se ne vratim ovaj forum mi je zamena, i nadam se da cu i ostati na njemu dugo.

;-)

Nista bez Nadeeeeeeeeeeeeeee<)))

veccana44 je napisao/la:

coce je napisao/la:Tacno je da ima jako malo iskrenih ljudi na cetu. Zato sam trenutno van ceta.
Nadam se da cu se vratiti na cet, a dok se ne vratim ovaj forum mi je zamena, i nadam se da cu i ostati na njemu dugo.

HeHeHe - samo je malo drugacije pakovnje iskrenosti coce, - Sve sto zelis naci ses, na forumu, prijatelja, obecanje... No zelim ti nogo srece, davno je pricaonica izgubila smisao, - Sad svaki dobar sajt ima svoj Chat...
Nemoj samo da se zaljubis, coce, kao nekad ja u sneza___

Iznosim svoje licno misljenje, i necu da se niko nadje povredjen da niko pronadje sebe.Davno bjese kad ja nadjoh na net Pricaonice razne,bjese vrijeme kad sam catovala do zore,mlatila praznu slamu,sa kim sam htjela ili ne htjela.Na catu upoznala divnih ljudi,sa kojima se mozda nikada ne bih srela.Na catu upoznala sad bivseg supruga.Sa kojima sam provela po meni najljepse godine zivota.Kad pricam o catu,podjednako mislim i na razne forume,na koje se moze,svasta nesto nauciti,svasta nesto saznati...Kad sam davno nekad ubijala silno vrijeme ovdje,ja sam tada na neki nacin bila ne ispunjena osoba,imala sam i zdrastvenih problema.Bjezala sam od svakodnevnice i ovdje se divno divno provodila.Onda se ja udadoh,po prvi put,hahhahhah.I cat mi bi dosadan a suprug mnogo interesantniji,ozdravih nemadoh vise ni tih problema...Catovanje je spas od svog licnog nezadovoljstva.Posto sam od 12 avgusta slobodna a u dusi opet ne ispunjena i jos pri tom razocarana...bez obzira,sto ja u slobodnom vremenu slikam,citam knjige ja opet imam visak vremena,gusi me to moje nezadovoljstvo...i opet me evo sa vama...opet cu nesto trabunjati...opet cemo se vredjati po catu,opet cemo pametovati,opet cu upoznavati nove ljude sa istim i slcnim sudbinama,a pri tom je najvaznije da cu ja opet biti ja....veccana44...ljuaccc svima,dragi moji..

Neka si nam ziva i zdrava, a za ostalo ne brini, bice svega jos!