LJUBAV JE JEDNA, A NJENIH KOPIJA IMA HILJADU

Verujete li da je ljubav jedna, a da njenih kopija ima hiljadu? Ne cini vam se da je "neka" ljubav bila najjaca...prava, da nikada necete vise i jace voleti, ali desi vam se zavolite snaznije...Da li tako u nedogled ili ipak jos niste sreli pravu ljubav. Voli li se samo jednom u zivotu pravo i iskreno?

danas je sve "kopija"

doctorr67 je napisao/la:danas je sve "kopija"

docco shta je sa leptiritjima

Silvy je napisao/la:

doctorr67 je napisao/la:danas je sve "kopija"

docco shta je sa leptiritjima

pusti leptirice, sve su original kopije-zasta god da se uhvatish...)sve vec negde postoji....

Ne slazem se,mislim da covek ipak moze voleti vise puta u zivotu,a ne samo jednom kako se to kaze....A vecnost, uuu to je jaaako sirok pojam
Nema vecne ljubavi i nema paste-copy u ljubavi. Nisam mnogo volela ali sam uvek pruzala sebe celu i uvek mi se cinilo da je to ona prava ljubav. Sada sam sretna pored osobe koju volim. Ljubav traje dosta dugo ali to ne znaci da ne pamtim prosle ljubavi......Setim se povremeno i uvek sa osmehom na licu.

Svaka kopija mora da ima original. Ali, ima raznih originala. I svi su totalno razliciti ali su jednako dragi i potrebni.

snezno_jutro je napisao/la:Svaka kopija mora da ima original. Ali, ima raznih originala. I svi su totalno razliciti ali su jednako dragi i potrebni.

discutabilno:)))

Moze da se voli mnogo puta a svaki put razlichito zato shto postajemo zreliji i iskusniji i poslednja je uvek najacha i najbolja ljubav.
Shto se tiche leptirica ,mislim da su to pre grchevi u stomaku a u najboljem sluchaju zaljubljenost koja opet ne mozhe da se nazove ljubavlju.

Shejnoslava je napisao/la:Moze da se voli mnogo puta a svaki put razlichito zato shto postajemo zreliji i iskusniji i poslednja je uvek najacha i najbolja ljubav.
Shto se tiche leptirica ,mislim da su to pre grchevi u stomaku a u najboljem sluchaju zaljubljenost koja opet ne mozhe da se nazove ljubavlju.

I tebi shejn (a i predhodnim sagovornicima) Verovatno ste svi citali "100 godina samoce" GG Marcesa . E , tamo ima nesto o leptirima (doduse, zutim, i ne stomaku) Mislim da cemo se svi sloziti , da kada se osete "lepirici" u stomaku, to ipak ne moze da bude bash tako cesto ("Voles jednom, u zivotu,,,sad bogatu, il sirotu, to ne bira pamet, nego srce" Dj Balashevic , "Vasa Ladacki" A taj zna sta prica, verujete) Poenta: nismo od juce , pa prihvatamo da zivot nosi neke stvari, jer ziveti se mora,,,,No...po istom tom toku (ako smo relani) isti ti leptirici, odjednom dobiju ostra, metalna krila(promenom zivotnih okolnosti) A to boli, reze utrobu...Sem ako nismo surovi realisti, pa lako zaboravljamo ..Mozda pametnije...,da citiram shejn, slatkicass , itd...NE SLAZEM SE da je poslednja ljubav uvek najbolja Mozda tehnicki jeste,,,,ali...Ja pamtim trenutke sa nekim zenama , vise nego mnogo vremena provedenih sa drugima NE kazem da sam u pravu...ne moze se ziveti u proslosti , jer smo svi "u mashini": no....NEKO je bio taj (ta) "Ti si mi bila, u svemu, naj, naj naj..Indexi To ostaje, bez obzira na stvarnost Generacijski smo blizu, shvaticete sigurno...

Svaka nova ljubav brishe onu staru.I postoje ljubavi za razllichite godine.Na jedan nachin se voli sa 20,na drugi sa 30,40,50...A sto se tiche leptiritja u stomaku pre ce biti da je to trenutno i nije pravi odraz ljubavi.Pre ce biti neka strast ili sta ja znam,ali ljubav definitivno nije.

NE postoje...ja imam skoro 50 , pa se ipak secam "leptirica" od 18 god Naravno da je nevazno , sa danasnje tacke gledista , no..Ponavljanje je majka mudrosti , "Sapientia est mater studiorum"no,,,To je ipak samo ponavljanje , projekcija koja nam vise odgovara , u datom trenutku (i sto je realnije) Slazem se da zivot mora ici dalje, ali istine radi...neke stvari ostaju zauvek Bez obzira na realan zivot . Inace smo skloni "kolektivnom zaboravu" (da ne pojasnjavam, jer bi to skrenulo na temu "politika" ) Da uprostim, ako ih je bilo mnogo, vremenom se pretvaraju samo u 'recke' , bez obzira na jacinu emocija , i stvarnost. To ne sme biti tako .Bez obzira na sve, ipak ima nesto vise , kosmicko, pa bila to i neka "iluzija" Jer bez toga, sta smo? Samo robovi realnosti, pioni zivota ...Postoje ipak dublje stvari, nego sto je realana slika Nekada jedna rec,izgovorena na nekom nevaznom mestu, znaci vise nego stotinu "opipljivih" stvari...No, mozda samo ja tako mislim....

Danubius je napisao/la:NE postoje...ja imam skoro 50 , pa se ipak secam "leptirica" od 18 god Naravno da je nevazno , sa danasnje tacke gledista , no..Ponavljanje je majka mudrosti , "Sapientia est mater studiorum"no,,,To je ipak samo ponavljanje , projekcija koja nam vise odgovara , u datom trenutku (i sto je realnije) Slazem se da zivot mora ici dalje, ali istine radi...neke stvari ostaju zauvek Bez obzira na realan zivot . Inace smo skloni "kolektivnom zaboravu" (da ne pojasnjavam, jer bi to skrenulo na temu "politika" ) Da uprostim, ako ih je bilo mnogo, vremenom se pretvaraju samo u 'recke' , bez obzira na jacinu emocija , i stvarnost. To ne sme biti tako .Bez obzira na sve, ipak ima nesto vise , kosmicko, pa bila to i neka "iluzija" Jer bez toga, sta smo? Samo robovi realnosti, pioni zivota ...Postoje ipak dublje stvari, nego sto je realana slika Nekada jedna rec,izgovorena na nekom nevaznom mestu, znaci vise nego stotinu "opipljivih" stvari...No, mozda samo ja tako mislim....

"Nekada jedna rec,izgovorena na nekom nevaznom mestu, znaci vise nego stotinu "opipljivih" stvari...No, mozda samo ja tako mislim...." Ne, ne misliš samo ti tako. Dodala bih još ili napisana reč. Bez obzira na ljubav koju osecam prema suprugu, nisam imuna na te, takozvane, leptiriće. Nije mi jasno samo čemu gluma i foliranje??? Svi smo tako "neiskvareni", "verni", "fini" kao da smo iz Finske a tek "virtualnost".......hmmmm.... ma hajte molim Vas, šta to beše???
Holivud!!! "Holivud je ime gradske četvrti Los Anđelesa SAD, koja je poznata po koncentraciji glumačkih (holivudskih) zvezda. ..."
Sve sami amateri za nas pansionce. Hahahahaha ili kako piše K-6_Predator hohohohooooo

Eh, secanja... Kad sam prvi put volela mislila sam da je Balasevic u pravu ("Voles jednom u zivotu, dal bogatu il sirotu, to ne bira pamet nego srce..."). A onda dodje svakodnevnica. Zanos i strast izblede, ljubav ostane al se pretvori u tiho, mirno jezerce koga cesto nismo ni svesni. Ostanu da se pamte reci izgovorene i napisane... Pogledi, dodiri, gestovi... One tanane, nevidljive niti koje su nas spajale - jednostavno nestanu. A onda novi ljudi usetaju u nas zivot jer bezuslovne ljubavi ne postoje osim izmedju roditelja i dece. I opet volis i ako ne znas zasto jer "Onaj ko zna zasto voli, taj ne voli". Svaka nova ljubav nije ni veca ni manja nego je drugacija i besmisleno ih je porediti. Ja licno misli da su vecne i jedine samo neostvarene ljubavi jer zivotni ciklus kaze da sve ima fazu radjanja, rasta, stagnacije i smrti (citaj zaborava). A sto se tice vernosti, pa to je stvar postovanja i sebe i osobe sa kojom si. Tek posle kraja dolazi pocetak lep kao i svaki drugi, neopterecen trazenjem neceg "vec vidjenog" jer sve sto je proslo nikad se nece i ne moze ponoviti. Ali ostaje negde duboko pokopano i ispunjava i greje dusu nekim lepim secanjima....

snezno_jutro je napisao/la:Eh, secanja... Kad sam prvi put volela mislila sam da je Balasevic u pravu ("Voles jednom u zivotu, dal bogatu il sirotu, to ne bira pamet nego srce..."). A onda dodje svakodnevnica. Zanos i strast izblede, ljubav ostane al se pretvori u tiho, mirno jezerce koga cesto nismo ni svesni. Ostanu da se pamte reci izgovorene i napisane... Pogledi, dodiri, gestovi... One tanane, nevidljive niti koje su nas spajale - jednostavno nestanu. A onda novi ljudi usetaju u nas zivot jer bezuslovne ljubavi ne postoje osim izmedju roditelja i dece. I opet volis i ako ne znas zasto jer "Onaj ko zna zasto voli, taj ne voli". Svaka nova ljubav nije ni veca ni manja nego je drugacija i besmisleno ih je porediti. Ja licno misli da su vecne i jedine samo neostvarene ljubavi jer zivotni ciklus kaze da sve ima fazu radjanja, rasta, stagnacije i smrti (citaj zaborava). A sto se tice vernosti, pa to je stvar postovanja i sebe i osobe sa kojom si. Tek posle kraja dolazi pocetak lep kao i svaki drugi, neopterecen trazenjem neceg "vec vidjenog" jer sve sto je proslo nikad se nece i ne moze ponoviti. Ali ostaje negde duboko pokopano i ispunjava i greje dusu nekim lepim secanjima....

za pohvalu!

Slovo o ljubavi

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoæi, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaæete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
seæaæete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neæe gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoæ hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
seæanja na nju nikad se neæes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
seæaæemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranièno,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajuæi bajku koja se u vama raða,
svanuæu slièno,
pamtiæeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeæi uz nju
da je ljubav maslaèkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiæe te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
èije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleæa, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
meðu kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neæe
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvuæi,
kao da æete tog èasa umreti,
pamtiæe te on, setiæe te se
i umiruæi.
Oni zbog kojih srca
oseæamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u seæanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesreæni i krivi.

Ne znam ko je autor ove pesme i bez obzira sto je jako lepa ipak je to samo poezija.Obratite paznju na crvena slova.

Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
èije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleæa, u snu,
pisali pismo.

NAJLEPSE DO SAD ................

"Ljubav...
Nekada sam znala sta je to.
U pocetku je bila tako jasno prepoznatljiva, tako cista i nevina, krajnje nezaobilazna i jednostavna. Kao povrsinska rana znala je da zaboli i svojim bolom obelezi jednu mladost, jedan pocetak sazrevanja, jedan kraj uzajamnih emocija.
Zatim je postala lukava i pocela da se krije ispod koze. Trebalo je zagrebati malo ispod povrsine i pronaci je. Ali i dalje je bila vrlo prepoznatljiva, nedvosmislena i nevina i tako podatna. Nije se podsmevala neuspesima niti neuzvracenosti, nije prosila niti molila, jednostavno je samo onaj ko pod kozu udje mogao napipati, dotaci, pomaziti i naravno povrediti.
Pokusala je onda da se zavuce u kosti, da se sakrije od moguceg povredjivanja, da postane obazriva, da se cuva i samo onome ko dovoljno strpljenja ima do srzi da joj prodre, zasluzno je iznese na povrsinu i pokaze je svima. Postala je zrela i odisala nekim cudnim sjajem koji je ponosito pokazivala kroz oci onoga koji je ima u sebi i onoga koji je pronasao u meni.
A tvoje oci su tako cudno sjale kada si me gledao kako se gubim pod tvojim vestim stvaranjem iluzija. Da li si osetio ljubav kako isijava iz svake pore koja je vapila za tvojom blizinom ili si samo nagadjao i ispitivao verodostojnost svega onoga sto ti govorih, uzimanjem uzorka moje kostane srzi i stavljanjem pod mikroskop plavog oka radi apsolutne spoznaje da ljubavi tu ima? Da li si znao pre nego si mi obuhvatio telo kao radost najvecu, da vec pripadam tebi? Ne za jedan dan, ne za jednu noc, ne za godinu ili dve, vec za celu vecnost.
Pitam se ponekad osecas li koliko cisto te volim, koliko jednostavno, znas li da ma koliko pokusavala da zamaskiram to, ljubav me uvek predje i ispliva, pokaze ti se i rasiri ruke da te obgrli svaki put se nadajuci da ces tog trenutka prihvatiti i cuvati u sjaju oka.
Spremna na sve uslove ona ceka da je prihvatis i obelezis kao svoje vlasnistvo, da je zastitis od piratskih kopija koje svesrdno deli drugima i baca im se u narucje trazeci tebe...i samo tebe.
Povredjuje svakoga u cijim rukama oseti zadovoljstvo tvoga dodira, oslepi svakoga u cijem oku prepozna sjaj tvog pogleda, osakati dusu svakome ko pokusa da je ugosti, i gazi po ruiniranim ostacima nekada predivnih srca heroja koji se drznuse da je iz sigurnosti tvoga srca iscupaju. Postala je tako nemilosrdna i bezosecajna na putu osvajanja tvoje naklonosti. Ispituje svoje moci kroz verbalno zavodjenje, zamagljuje kristalno ciste svesti ispunjene jednostavnim mislima, dobronamernim i tako lako manipulisanim. Namece se snovima mnogih ne bi li vaskrsnula tebe u svom snu. Uporedjuje neuporedivo i prihvata sopstvenu obmanu kao zamenu za esenciju bola koji proizilazi u pokusajima odstranjivanja tebe iz sebe.
Znas li na sta je sve spremna ne bi li uspela da ti zaposedne dusu, ne bi li se kao kakav ratnik dokazala u pohodu na tvoju dusu koja jos uvek, kao neosvojiva tvrdjava, datira sama i hladna i tako prokleto neosvojiva. Ne postoji rec koja zidine tvoje duse moze da oskrnavi i ucini ih oborivim. Ne postoji priznanje koje bi moglo da te dotakne i oslabi, natera da pokleknes i kapituliras pred svim onim sto nekada bese tako prepoznatljivo i jednostavno, tako cisto i naivno.
A ja sam pokusala te noci da ti sjajem iz oka priznam da posla bih s tobom tada....ili bilo kada...znao si to i bez pesame koje sam ti ispisivala , prepoznao si, znas i sada, znaces i kada naucim da sakrijem taj sjaj. Znaces i onda kada smognem snage da ti okrenem glavu i sacuvam ono malo iskrenosti koja se nekim cudom sacuvala u meni, za nekog drugog, kada se drznem da posegnem za drugom sansom i vratim nevinost i cistotu svemu onom duboko zakopanom negde u mulju tvoje podsvesti, kada prestanem da u svom odrazu vidim identitet lutalice koja krade poslednje parcice hleba pregladnelim dusama.
Ali niko nije Ti.
Niko ne moze biti Ti. Niti ja sa bilo kim drugim mogu biti Ja. Osim sa tobom.
Poseduj me...prihvati kao odbacenu stvar koja ti mozda nekada zatreba.
Stavi me na policu svojih zelja, ostvari me u apsolutnoj neostvarenosti, prkosi nemogucem ostvarivanjem moguce ljubavi koja stvara zavist i izaziva zavist.
Oblikuj me svojim mislima. Vrati mi sjaj u oku i uzivaj u njegovom odsjaju obozavanja tebe svog.
Nacini se mojim.
Izroni mi zvezdu, cuvacu je u dusi.
Ja cu ti skinuti zvezde sa neba, koje ces cuvati u oku ciji ce sjaj mnoge privuci, a svima biti tako nedostupan i sebicno moj."

NADA MARINKOVIĆ - NASLEDNICI

- Zamršeno klupko-život! Ništa nije izvesno. Kažu da su planovi-snovi razboritih ljudi, ali nema sigurnih planova uprkos razboritosti; ne znaš šta je iza okuke, kakvo jutro će osvanuti... Kako da shvatimo svemir, kako da shvatimo svet, kada nismo u stanju da shvatimo ni sami sebe?! Ipak, vidiš, to VREME STRASTI jedino je što u našim životima zaista vredi. Bar zakratko uspinješ se na vrhove, koračaš po oblacima, dotičeš zvezde i u samom si vrlu života. Ali, to penušanje, ta tačka ključanja, taj krajnji uzlet-ne mogu da traju!

- Mislim da je veoma tesko voleti izuzetno lepu zenu. To je kao da posedujes blago koje bi svi hteli, a i ona je stalno na udaru iskusenja.

Jos uvek cekam taj original

NEMA KOPIJA,
SVE SU ORIGINALI,
MALO MANJE ILI VISE SLICNE ZAMISLJENOJ KOPIJI.