stih iz srca u trenutku bola ili najvece srece....

u meni sve je od kristala:dusha i misli
ponekad se bojim da necija ruka ne pozeli moje srce da ishcupa....
o koliko bola se u kristal stvara ;plave boje.
nadandze tople odzvanjaju u noci beskraja.
nisam vise tvoja ....ni muzika ni staklo.
tuga mi u venama kola,....nisam vise tvoja.
kada pomislim da spavam....ja budim se u znoju misleci na tebe.
kada pomislim da zivim....ne marim shto sam vec odavno mrtva.
svaki deo moga bica,sanja moli i cvili....
zora je daleko,blizu je secanje na tebe.
nista mi ne znaci pero od sna!
nista mi ne znaci,lahor od budjenja!
trebam te na kashicicu za melem zivota.
trebam te u svakom svom snu :ZAUVEK.

Nadja

nismo se ni rastajali,ja sam josh uvek tamo.
odmarash se na mojim grudima.
do nas dopire shum talasa,u noci beloj kao mleko.
umoran od igre,strasti i pelina,spavash snom pravednika.
pokrivam te kosom i poljupcima,
noc je pred nama.
osecam da se pomerash i da sada moju glavu na svoje grudi stavljash
zelish me....opet.
poljubac docekan i mesecu se dopao,kako je tek meni?

Sve sacuvano,odlozeno,spakovano.
kutije razne,velike i male...rasute po policama,ulicama,pesku i plazi,do mesecevog jezera....cak.
Kutije,sa mashnicama raznih boja,poput onih filmskih,samo umesto trake,san.
Stari modeli,tehnika josh iz vremena romantizma.Snenoteka,velika.....
Primena slatka,laka,kao pero od labuda.
Odmotash,otvorish....on vec u snovima izatkan,u tvojoj glavi "odmotava film"
Posle vratish,....kutiju odlozish i odesh na neka druga mesta....
Vracash se stalno i stalno.....
Ne merish vreme,snova i uspomena u kutijama mnogo i svi su tvoji.

Nadja.

Zamisli trenutak u kome jedem treshnje crvene kao med?
Jedna pcela uporno zuji....
Zamisli proplanak,na kome tele igra svoj ples a ja ga ljubim u malu njushku.....
zamisli,tepih od ljubicica,pevaju horski i veselo skacu po mojoj kosi i nedrima...
Zamisli, to more mirisno ....u njemu ti,beresh ih vedro i ljutish se shto sam pojela sve treshnje crvene....
Pozivam te,poljupcem lecim da zaboravish....i zvonkim smehom u drugi san prelazim.
Ne ljutish se dok odlazim,znash da sam tvoja.

Nadja

--Jesi l moje
Najmoje?
--jesam tvoje.
Najtvoje.

--Da ti sviram u ušima?
--da mi kupiš dve firange
od cica.
Al da budu na cvetiće.
--Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendžera.
--Da me mrze sve komšije.
--Da ja imam samo tebe.
--Da ti imaš samo mene.
--Da ne uđe ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendžer,
kroz taj pendžer pun cvetića,
da je život nešto naše,
najnaše.
--Da je život nešto tako lepo
kao u samoposluzi >Zvezda<

--Jesi l moje?
Najmoje?
--Jesam tvoje.
Najtvoje.

Rodjen si
(jedne zimske noci)
kao neko
Ko ce biti predodredjen
da nosi plast
vecitog pobednika.
Mudrostima cesh slomiti
svaku gvozdenu strelu
koju ti zelim u srce zabosti
i na kraju cu na kolenima doci
i moliti za oprost.
Tebe niko ne moze imati.
Misao ti je slobodna kao vetar
a rec ostrija od maca
Mnoge ce te voleti
i mnogima cesh dopustiti
da ti pridju toliko blizu
da pomisle da si osvojen,
ali necesh pripadati nikome.
Noc ti je setra po sazvezdju
a zvezda nevesta po verovanju
U grudima vreba srce ratnika
Ti zivis sam
I svuda te prati tvoja senka

uh bwe sandra

Kao da zrno peska sam tvome oku sto smeta
k'o da ti donosim ja sve suze ovoga sveta
i kad mi kazes da je kraj znam da ne mislis tako
izmedju redova pise „samo me zagrli jako“

Do plavog staza od trnja.
Svileno i mekano,nozdrvu golica.
Jedna glava,na njoj dva plava,kao klatno do sata,lomata na jednu i drugu stranu.
Krushke ko suze na njenu kosu padaju.
U daljini izmaglica ko krtica put skriva....
Krenula je nogom daleko.


Nadja

LJUBAV

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova zelja plava,
Je li zelja srca mocnoga i cedna?
Ili napor duse koja malaksava?

Je li ovo zena koju ljubim, zbilja?
Il' sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na medji toga sna i jave,
Vidim moje srce da cezne i pati.
I suze kad dodju, rane zakrvave -
Ja ni onda od tog nista necu znati.

Jovan Ducic

Vec je dan,a laku noc.
Zbogom devojke,sanjajte zavišaj.
Ja svoj vec vidim,eno ga po moru teče Lim.
R.Ratković

Aleksandar Sergejevič Puškin - Volio sam vas

Volio sam Vas; i ljubav jos, mozda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine vise,
Ja necu da Vas rastuzujem njom.

Volio sam Vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam Vas iskreno i njezno,
Volio Vas tako drugi, dao Bog.

Zaljubljeni

U blaženoj noći tvoj prijatelj bdi,
još od tebe topao, još mirisom, tvojim pogledom,
kosom, poljupcima tvojim opijen.

O, ponoći,
o Meseče, zvezdo i plava izmaglice.
U tebe voljena moja, moj san uranja,
kao u duboko mora
ili planinski bezdan,
razbija se o hrid i nestaje u peni
postaje Sunce, koren,
životinja, samo da bi s tobom,
samo da bi pored tebe bio.

Daleki Saturn kruži, a Mesec ne vidim,
vidim samo lik tvoj bled kao cvet,
i smejem se muklo
i opijen plačem,
nema više radosti, ni bola nema više,
samo ti, samo ja i ti,tonemo u svemirski bezdan,
u duboko more,
gubimo se u njemu
umiremo i ponovo se vraćamo na svet.

H. Hese

Svako ima nekog
koga vise nema
da mu u zivotu
kao sunce sja

Svako ima nekog
koga vise nema
k'o sto tebe imam
i sto nemam ja

Ti si taj
gost u mojim mislima
kao soko visoko
a kao sunce daleko

Tvoj neko

U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom...
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom...
Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna...
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...

"Kis napraforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?

Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

Pipneš jedared šlingu u bećaruše...
Pa cela veka snevaš divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruše...
I sve bi htele da se njoj prilagode...

Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...

Volis li moje dodire , zauvek zapisane u tebi...
Zelis li moje prolece , na tvojim usnama da zeleni....
poljubio si davno devojku, sa uzdahom na ocima tvojim.....
pozeleo da je osvojis, sa strahom u ocima svojim.....

Ne nikada neces shvatiti da moj si davni san...
Ne nikada neces saznati sa s tobom odneo si moj dan.....
Sa usnama zelje i sjaja vec davno prizivam tvoj lik...
vrati se bar jos jednom pa idi pogledom osvajas me na trik.
Za najlepse oci
(pisano u sekundi secanja).....

--------------------------------------------------------------------------------

Došao sam tebi kao što reka ide moru
Žrtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine
Napustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvo
Svaka kap vode moga života upila je so tvoje neizmernosti
Tvoje sunce uništilo je moju prošlost pretke
Ti vladaš nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom
Dao sam ti sve svoje secanje kao jednu kovrdžu moje kose
Spavam samo u tvojim snegovima
Razvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vile
Odrekao sam se vec davno svojih legendi
U kojima su Rembo Kras i Dikas
I Valmor koja place u ponoci
Konopac Nervalov prekinuo se
I metak koji je ubio Ljermontova prošao je kroz moje srce
Podeljeno tvojim koracima
Razvejano tvojim pokretima
Ko zaljubljeni vetar neke šume
Ja idem za prašinom koja se jutrom goni iz kuce
I koja se strpljivo vraca neprimetno u toku citavog dana
Bršljan koji raste a da niko ne primecuje
Dok ga ne sakate u njegovoj vernosti
Ja sam izlizani kamen silom tvoga stalnog šetanja
Stolica koja te ceka na tvome uobicajenom mestu
Okno sa koga tvoje celo gori gledajuci u prazno
Petparacki roman koji govori samo o tebi
Otvoreno pismo zaboravljeno pre no što je procitano
Prekinuta recenica na koju vracati se nema znacaja
Trepatanje soba kroz koje se prošlo
Parfem koji ostavljaš za sobom
A kad izadeš nesrecan sam kao i tvoje ogledalo
(Louis Aragon)

Volim te


Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.

Ne, ne prekidaj me.

Suti.

Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.

Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...

Boli.

Kad dolazim, pitam se cekas li me.

Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.

Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.

A nisam ti rekla:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.
A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve sto si ti.

Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.

Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.

Bore na tvom licu i moje su.

I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe
ljubavi moja.


Iskra Tanodi

Dobar dan rekao je moj dan tvome danu i posle smo iscezli....
Srecan put,
rekao je moj put tvome putu i vishe se nismo sreli!

Nadja.

"...Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje..."

Vasko Popa ( "Vrati mi moje krpice" )

SAMO ZA MOJU BITANGU

Zivot svoj, ne volim ko tebe ja,

zivot moj,

bez tebe samo stvar je prolazna,

bez tebe, se na mom dlanu ne vidi,

zivot moj,

i zato nikad ne idi.



Otvori malo prozor,

da izadje sve ruzno napolje,

svi rastanci i tuge

i one nase stare nevolje.



Otvori malo vrata,

da udju ona lepa secanja,

da kad te vidim, gledam

gledam te bez trunke kajanja.



Hej, nemoj da ti bude zao

bar si ljubav ti upoznao.

***

"-Ljubav nikada ne umire prirodnom smrću...
Ona umire jer ne znamo kako da napojimo njen izvor, umire zbog slepoće zablude ili izdaje. Umire od bolesti i rana, umire od dosade, od iscrpljenosti i nedostatka sjaja..."

Anais Nin

Ali ipak umire

Ni sanjala nisam da si tako blizu mene.
Nocas cu svoj san,podeliti sa tobom.
Da se i razlikuju,svejedno je.
pisacu ti kao pauk po srcu,pesme do jutra.
svaki ce stih beleziti :jedno vreme,jednu boru i jedan ne zaborav...

Smatram velikom slabošću i stvarno bih bio
potišten kada bih sve ovo što osećam,
morao da ti objašnjavam hudim jezikom
čoveka: rečima sumnjivim, rovitim, razjedenim
i nekorisnim.
Postoje svakodnevne, sasvim obične stvari,
koje su mnogima tajna.

"Najčvršća vrata su ona koja su širom otvorena,
kaže jedan prastari zapis sa Tibeta.

Postoji govor koji će neko otkriti sutra, a
možda niko neće ni pokušavati da ga
otkrije. Ali ti ga već sada moraš obuhvatiti
mislima.
Jer to je jezik značenja, a ne dijalekt naziva.

Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moć moći.
Postoji kretanje kretanja, razmišljanje razmišljanja,
... postoji i ljubav ljubavi, sine moj.

Sve se ređe usuđujem da izgovaram reči, jer
uvek znače drugo nego što ja to želim.
Sve dalje su od govora i teško ih razabirem
u šumovima beskraja.

Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleđa. Takvo
je moje ćutanje s tobom ove noći. Opnu po
opnu, ljusku po ljusku, sluz po sluz, zamor
među nama civilizacije protozoa, epohe
virusa, ćelije stena i vazduha, i ustavljena
koža vode i večnosti.
To je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
smo se zadesili.

Pisem umesto tebe Snežani i Alisi. Šaljem
telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam
se bar jednom dnevno telefonom
Galebu Džonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
Ali ni reči odgovora. Znači da misle
na nas.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem.

Mika Antić