stih iz srca u trenutku bola ili najvece srece....

] Sta cemo ...

Ne, nemoze tuga, u rechi da stane...
Niti rech ko' cvet, poljem zamirise...
Ubija nas ljubav, daljinom lagano...
Pola srca, deo duse…prestace da dise…
( valjda cemo izdrzati...Ljubice...moramo...)

Nocas...opet nocas... po dvestoti put ...znam i ti...



If you understand or if you don't
If you believe or if you doubt

There's a universal justice
And the eyes of truth
Are always watching you.

The Cross Of Change - by ENIGMA

On me voli na svoj nacin

On ne pise njezna pisma
nikad o tom ne govori
ne zna srce da otvori
al' ja vidim sto mu znacim

On me voli na svoj nacin

On ce poci tko zna kamo
on se vraca kasno nocu
al' i takvog ja ga hocu
slab je pa se pravi jaci

Ja vidim u toj igri
vidim vatru ispod leda
kad me ljubi, kad me gleda
dok se cesljam, dok se svlacim

On ne voli da ga pitam
kao skoljka biser krije
da l' je sa mnom ili nije
al' dobrotom nekom zraci

Ja vidim u toj igri
vidim vatru ispod leda
kad me ljubi, kad me gleda
dok se cesljam, dok se svlacim

Gabi Novak[center]

Koliko sam puta umro
a ti me ozivjela
koliki sam pjanac bio
a ti me otrijeznila

Kakve su vatre gorjele
a ti ih gasila
na kakvom sam bio dnu
a ti si me spasila

Posle tebe ce ostati dusa
gola ko pustinja
posle tebe ce ljubav biti
kao milostinja

Ima noci kada tugu tocim
mesto vina
al' nema dana kol'ko je
na srcu rana

Lako ces ti bez mene
al' kako bi ja bez tebe
kad dodju teski dani
kad odu svi jarani
kad zamirisu jorgovani

Sada ljubim usne sa kojih med kaplje
i sanjive oči gde se čeznja krije
slušao sam brezu dok jablanu šapće
proći će nam život, zar ti žao nije

Refren
Polomiću čase od kristala
počupaću bokore od lala
otkinuću jos dve žice, jos dve strune
ostaviću violinu neka trune

Kad već nema snage, moći
da mi vrati dane, noći
kad sam jah'o vranca, ata
sto đerdana trg'o s vrata
pocepao jelek tesan
ludovao mahnit i besan

Provodim ja noći ljubeći bez mere
ali pustom srcu nikad dosta nije
ono bi ko nekad jos ljubavi htelo
ne mari za bore što prekriše čello

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa
siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da, mora da je tako.


Ona zna......

savrsheni stihovi,cestitam!

Hajde dodji mi, sa mnom ostani
ja dobro znam
ova pesma je vise od molitve
odavno ne mogu sanjati sam...

O kako volim da te ljubim
rekao sam, rekla si
nebo zemlju ja napravih nevaznim
samo da si sretna ti
ko uzima, ko daje
ko svete stvari resava
i kad pocetak i kada kraj je
nista se slucajno ne desava ...

Ne osetjam nista,
Ogrcem se
Radoshcu i bolom
Tamom i svetloscu
Stopljenom u jedno.

Koracam....
Hodam....
Al se ne pomeram.
Zelja se gubi
Slikama proslosti

Otvorenih ociju
Sanjam,
Stihija praznine
Bujicom svojom
Razdire sve

I ta zelja
Ostaje da lebdi
Reci.......
Trepere u vazduhu
Ne dopru nigde

Pepeo rasut
Oko nogu
Vetar raznosi

A ja...
Klanjam,
Saginjem glavu
Sirim prste
Da zadrzim bar deo,
…Uzalud

Fanta nas je odrzala- njojzi hvalaa

hahahahahahahahaha
hahahahahahaha
haha:0

Ja vidim u toj igri
vidim vatru ispod leda
kad me ljubi, kad me gleda......
On me ljubi na svoj nacin....

Moderato_Kantabille je napisao/la:Ni sanjala nisam da si tako blizu mene.
Nocas cu svoj san,podeliti sa tobom.
Da se i razlikuju,svejedno je.
pisacu ti kao pauk po srcu,pesme do jutra.
svaki ce stih beleziti :jedno vreme,jednu boru i jedan ne zaborav...

naravno ko bi bio ?

ZABLUDA



hajde da se sretnemo i u oci pogledamo da shvatimo ko je bio veci lazov od nas ?
jedna munja zapara nebo u njoj sasvim lepo sagledah sopstveni lik.
na njemu besan odraz ,
na njemu velika mrlja od proslosti
u njemu sve same lazi,obmane ,nedojucive,ne dorecene.
hajde,da svi sednemo za jedan sto,da se pogledamo u oci i da kazemo gde smo sve gresili i kuda smo oticali ...do slivova za koje i nismo znali da postoje>?!
danas,bash danasd u ovo sparno posle podne ja zakljucih da sam obicna kozerka u sopstvenim zabludama,omadjijana.....sasvim obmanuta i nimalo lepa ,srecna,mirnqa,tiha.
danas,osetih trag kajanja na usni koju sam popila umesto da zaplacem
Pa nisam valjda luda da sve ovo svima priznam?
neko ce poverovati i obmanuti sebe,misleci da ja radim dobre stvari.
Eh.
da mogu da poletim,sve ovo u kljun da stavim,ptica da postanem,u shumi da nestanem...sve ovo da sa visine velike bacim i odbacim,postanem svoja,nestanem ..
u samo jednoj kapi kishe ....eh` da mogu,rada bih bila sve to......


Nadja

Osulo se nebo zvijezdama ko
bubuljice na tvojim ledjima...

Vazno je, mozda, i to da znamo :
covek je zeljen, tek ako zeli.

I ako celoga sebe damo,
tek tada i mozemo biti celi.

Saznacemo, tek ako kazemo
reci iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

( Miroslav Antic, Opomena)

Nemoj Boze nemoj ne
Nocu zimu tjerat na mene
Jer odavno placen je
I moj i njen grijeh.

Sve bi mozda moglo bit i drugacije
Kad bi covjek mogo hej
Jos jednom rodit se

Lutati, traziti moze se i umrijeti
Voljeti, voljeti ne moze se prestati....

Ne bih prezivjela
Da mi odes kad te zavolim
U moru ljubavi
Ja uvijek ostrvo tuge nalazim
Ne bih prezivjela
Da te nema kad na tebe naviknem
Na mome ostrvu tuge
Gdje nema mjesta za druge
Ostajem

Htela sam da uhvatim srecu
Da zadrzim deo za sebe
Htela sam da vratim osmeh
Da usne odsjaj licu daju.

Htela sam da zivot zivim
Da se borim, koracam, trcim
Htela sam da junacki, hrabro
Pred svakog mogu da krocim.

Nista nisam

Sada se tiho pomolim
U strahu ime prozborim
Da zivot sto manje boli
Da neko cuva one sto volim

Sada se brzem kraju nadam
Da lakse se podignem
Da dublje ne padam
Da disati jos malo mogu.

Nista nisam

"Mlađa i možda lepša ja sam bila
u bednom selu našem;
i volela Vas, a šta, šta sam
našla u hladnom srcu Vašem"


Tatjana Larina - Evgeniju Onjeginu
Puškin

Stih od bola....

Izgleda da sam uzalud stario,
nista od snova nisam ostvario....

A stih od srece,

...opet sam onaj stari
koga si volela
koga si zelela...

I taman kad zaboravim
boju tvoga pogleda,
dodjes da me podsjetis
kako tuga izgleda...

Ne volim izrazavanje kroz stihove...