Kad vas povrijedi muška osoba...

Kad vam neko 'slomi' srdasce ili bolje receno,kad vas netko suprotna spola povrijedi..(narocito kad nema razloga i neznate ni sami sto je na stvari)i to ne neko s posla ili susjedstva,nego netko ko vam je srcu drag..netko za koga nesto osjecate)Kako se snosite??
Sto vam pomaze da 'odbacite'onaj kamen tuge,ljutnje,neceg,bilo ceg sto vas tisti u dusi..(onaj tup osjecaj kao da te gusi nesto u grudima...)
Upustate se u depru?(place vam se,najradije bi prespavali par dana da vam to ne pada na pamet...i sl)
Pomaze li vam pricanje sa bliskima(frendovi)ili je to samo momentalno olaksanje?
Pozelite li da toj osobi vratite na isti nacin i mislite da bi samo to moglo da vas na neki nacin 'zacijeli'???
jednostavno se prislilte i uvjerite da i tako to nije za vas(kako?)...

kako se snosite sa time?

Kad me neko povredi svesno ili nesvesno ne bitno je ja udarim u generalku po kuci i zasednem na tel i obilazim ljude koje nisam videla sto godina...ako sve to ne pomaze onda krenem da ucim neki strani jezik(to je doduse u mom slucaju sizifovski posao ali je efikasan)

"Moj vokmen je pod jastukom, zaludjujem se muzikom"))

Ja se zatvorim u stanu po nekoliko dana i non stop slikam.Onda izlazim u svijet,medju ljude kao da ništa nije bilo.Ono što me povrijedi hvala mu ono me i očeliči;))))

Reakcija mi zavisi od toga ko i na kakav nacin me povredio.

Povredilo me cutanje jedno i dalje ne znam zasto.
kako se osecam? - kao da je moja kivica, a ne mogu pronaci joj koren.

Tesko da me moze povrijediti...i onako nista ne ocekujem od njih

Pa sta da kazem.Ako me je povredio onaj koga volim, malo, ja se onda spakujem i krenem u choping ili u fitnes ili na trac kaficu kod drugarice, nekada se smirim i kod frizera.
A ako je to bilo duboko, ja se prvo izvristim, izbacim svu negativnu energiju iz sebe.Onda odem pod tus, toplo-hladno i neko anti-stres ulje za tusiranje uzmem.Stavim kremu na telo skockam se i krenem u zivot od samoga pocetka.Najcesce zavrsim il negde na kaffi il negde u prodavnici.
Sta da vam kazem zivot dalje ide......