KAD LJUBAV UMRE

Kad ljubav umre
Šta ostaje posle razvoda? Navika da se i dalje spava na svojoj polovini kreveta iako je on celom svojom toplom površinom na raspolaganju i potreba da se vrhovima prstiju uštinemo za kožu da bismo se uverili da je život na različitim adresama postao realnost, a ne samo ružan san koga smo upravo otresli sa vrhova trepavica... Običaj da se u džezvu za kafu sipa voda za dva topla napitka koja mirišu na jutarnji ritual dogovaranja oko kućne nabavke za tekući dan, ručak kod kumova i odlazak na roditeljski sastanak...

Noći provedene u društvu gospođe Tišine i u prelistavanju fotografija sa letovanja koje još uvek mirišu na sunce, more i lavandu i koje se smenjuju sa slikama prekrivenim pahuljama i fotografijama porodičnih slavlja na kojima je fotoaparatom uhvaćen suvi koncentrat sreće...

Nova svitanja, koja padaju kao kapi gorko-slatkog parfema smućkanog od mirisa svih uspomena iz bračnog života i novi dani u kojima moramo da se suočimo sa prijateljima i poznanicima koji nam izjavljuju saučešće, a potom i sa advokatima koji predlažu sporazumni dogovor oko podele imovine...

Uz razvod se ne prilaže uputstvo za upotrebu i svaki bračni par izabere sopstveni scenario za završetak „petog čina” svoje životne drame, ali još uvek niko nije napisao priručnik za deobu neprocenjivih emotivnih dragocenosti koje se gomilaju sa bračnim godišnjicama.

Kome treba da pripada aparat za kokice kojima smo se gađali gledajući filmove dok se boje ne rastope, a kome mikrotalasna pećnica u kojoj su se prvo pekli „mladenčići”, a potom i đakonije čije smo recepte samouvereno uzimali iz Patinog kuvara i enciklopedije Džejmi Olivera? Na kakvom smetlištu uspomena treba da završi bračni krevet, video-kaseta sa medenog meseca i ulje na platnu na kome jedan zaljubljeni par pozira na skalinama kamenog grada smeštenog u zagrljaju jadranskog mora i miholjskog leta? Ko ima pravo prvenstva na minijaturnu Ajfelovu kulu, venecijansku gondolu, krivi toranj i ostale kičaste suvenire koje smo donosili iz evropskih metropola, a ko će u novi život da krene sa multipraktikom i peglom?

Nesigurnije od Bambija na ledu, pravimo prve korake kroz minsko polje uspomena, nastojeći da izbegavamo restorane u kojima smo se konobarima obraćali sa „ti”, butike u kojima smo kupovali srcolike jastuke i mirišljave sveće, cvećare u kojima smo prijateljima kupovali aranžmane za krsne slave i dečje rođendane i sve što nas podseća na emotivnu nuklearnu katastrofu...

„Od onolikih žetvi osta šaka raži, od onakve rapsodije samo šum, od riznice iskrenosti kusur laži, i nema srce šta da traži tu...”.

Ako je verovati statistici, svaki četvrti bračni par u Srbiji svoju životnu bajku na temu „i živeli su srećno i dugovečno do kraja života” završava u brakorazvodnoj parnici. Ako bismo paragrafirali poetu koji tvrde da „poentu ne treba tražiti na kraju drame, jer poentu krije prvi čin” onda treba reći da brakovi koji počinju kao sinteza nepomirljivih razlika završavaju u tužnoj brakorazvodnoj statistici.

Mit o suprotnostima koje se privlače važi u hemiji i fizici, a statistika nauke o duši govori da ljubav nije dovoljna da se obrišu sve različitosti u poreklu, obrazovanju i pogledima na život...Teorija emotivne katastrofe svedoči da najmanje šanse za uspeh imaju oni brakovi u kojima statiraju bitange i princeze, lepotice i zveri, Maze i Lunje, Pepeljuge i prinčevi i ostali živopisni karakteri iz Diznijevih filmova koji klincima obezbeđuju vizu za carstvo snova

Ne bih htela da zvucim ostro, ali meni sve ovo zvuci kao jedna velika glupost. Zasto se od razvoda pravi staro-grcka tragedija, nikad mi nece biti jasno.
Dovoljno je da osobe imaju pameti u glavi, sve ostalo je stvar dogovora. Naravno, tu i tamo padne neki kompromis, ali zar je toliko bitno kome ce pripasti ves masina a kome pec??
U celoj prici jedina bitna stvar su deca. Mada deca nisu stvar naravno
Treba ih zastititi u najvecoj mogucoj meri od trauma.
Sve ostalo....
pfffffffffff maciji kasalj

taraba je napisao/la:Ne bih htela da zvucim ostro, ali meni sve ovo zvuci kao jedna velika glupost. Zasto se od razvoda pravi staro-grcka tragedija, nikad mi nece biti jasno.
Dovoljno je da osobe imaju pameti u glavi, sve ostalo je stvar dogovora. Naravno, tu i tamo padne neki kompromis, ali zar je toliko bitno kome ce pripasti ves masina a kome pec??
U celoj prici jedina bitna stvar su deca. Mada deca nisu stvar naravno
Treba ih zastititi u najvecoj mogucoj meri od trauma.
Sve ostalo....
pfffffffffff maciji kasalj

Naraffno...., ali sta se to desilo da je do toga doslo?Da li se radi o zrelim osobama?,O cemu se razmislja kad se stupa u taj (jebeni)brak? Kad sam sebi odgovorish na ta pitanja...resicesh sve nedoumice...
zapamtite: svi su uvek isti-niko se nemenja vetj samo vremenom gledate ono sto niste u pocetku hteli da vidite

Pismo

Željela bih iz tvojih usta saznat sve o njoj i tebi
Ući u sve vaše tajne koje nikom, nikom rekli ne bi
Reci.. Kakvo lice ima? Je li bijele, meke puti?
Da li često priča s tobom il' k'o i ja samo šuti?

Dal' je stvarno tako mlada kao što mi kažu drugi?
Dok zamišljam vas zagrljene dani su mi dugi, mučno dugi..
Da li s njom si strastven tako nakon dva, tri oštra pića?
Je li zbilja tako dobra kao što se o njoj priča?

Dal te voli, dal je nježna? Vjeruj, nije mi svejedno…
Dal si opet tako sretan kao što si bio jednom?
Jednom, bilo je to jednom, nedovršen san, san o sreći
Al' od svega ostale su samo riječi… Samo riječi…

Nas dvije smo tako same, inače smo dobro, hvala
Mislim da sve razumije, premda je još tako mala
Radoznale njene oči u stopu me svuda prate
Svaki pogled, svaka kretnja sve me više sjeća na te

Ponekad mi, iznenada, šapne da joj nedostaješ
Time što te takvog pamti još joj uvijek mnogo daješ
Jednom, bilo je to jednom, nedovršen san, san o sreći
Al' od svega ostale su samo riječi… Samo riječi…

Dal' je isto vodiš sobom na sva svoja putovanja?
O Veneciji i Firenci ja još uvijek često, često sanjam
Još sam jednom bila tamo, iz radoznalosti čisto
Da sudbinu izazovem, ali ništa, ništa nije bilo isto

Naša prošlost lomila se kao crteži na staklu
Jednom još proživjela sam našu ljubav k'o kroz maglu
Dok ovako s tobom pričam, ja izmišljam svoju sreću
Moj je život ovo pismo koje niti poslat neću…

Jednom, bilo je to jednom, nedovršen san, san o sreći
Al' od svega ostale su samo riječi… Samo riječi

Josipa Lisac

NEKO DRUGO MORE


Neko drugo more
jutrom ti osvice pod
oknima

Neka druga ruka
u snu ti kupine na
dlan prinosi

Neko drugo lice u
tvojoj bistroj se zenici
ogleda

Neko drugo uho iz
sna tvoga,
muziku za svoje uho
izbira

Neka druga senka vitku
tvoju senku podnevom
dotice

Ali niko drugi u tvom
snu
ne usni
a da u
budnom oku
osvane

Pero Zubac

Bolje je kad te niko ni ne zavoli,
tad samo tamna strana srca zaboli

tesko je kad za nekog jedinog i svog
postanes zrnce soli

tesko je kad tvoj neko

prestane da te voli

Odgovor na pitanje sta kad ljubav umre i vatra zgasne.....

Nemojte dozvoliti da se to dogodi