NAšE KOMUNIKACIJE-FORUM,CHAT, JAVA

Što više vježbamo obraćati pažnju na detalje svoje komunikacije s drugima, sve više počinjemo primjećivati koliko zapravo propuštamo - toliko je sitnih poruka koje se prenose suptilnom neverbalnom komunikacijom, tonom glasa ili izborom određenih riječi, jer se druga osoba ne usuđuje izraziti ih direktno ili ih niti sama nije svjesna, a koje bi itekako poboljšale međusobni odnos kad bi bile primijećene i razjašnjene. Obično to nisu elementi koji će vidljivo smanjiti kvalitetu komunikacije, što je jedan od razloga zbog kojih ih ne prepoznajemo - no drugi razlog je što često niti nemamo iskustvo o tome koliki bi se skok i poboljšanje odnosa moglo napraviti kad bi naučili obraćati pažnju.

Mnoge su situacije u kojima ne pratimo dovoljno što je rečeno ili se ne snađemo odgovoriti pravu stvar u pravom trenutku. Svatko ima iskustva različitih riješenih i nerazriješenih nesporazuma, ili mišljenja drugih ljudi koje saznaje naknadno i posredno... Ponekad bi važne stvari mogle biti razjašnjene i nesporazumi izbjegnuti da se prepoznalo problem, ili pravilno protumačile riječi druge osobe, ili našle prave riječi kojima bismo objasnili svoj stav, ali, kao i kod mnogih drugih istinski važnih aspekata života, rijetko si priuštimo uzeti vremena za to.

Imam dojam da mnogi ljudi u situacijama kad nisu sigurni što bi rekli pokušavaju na brzinu smisliti odgovor pomoću racionalno naučenih ideja, nategnute duhovitosti ili provokacija, ili jednostavno izbjegnu ili odustanu od konfrontacije. Sasvim je druga stvar kad u takvim situacijama slušate svoje tijelo i osjećaje koje vam ono šalje. Slušajući osjećaj u trbuhu često ćete, prevevši ga u riječi, prepoznati problem i naći pravu reakciju. To treba uvježbati, jer u toku komunikacije u pravilu nam je pažnja usmjerena prema vani i mnogo je teže primjećivati suptilne psihosomatske reakcije.

Često ljudi znaju reći da nema smisla kontrolirati se, nego da je važno prepustiti se i biti spontan. Konflikt između spontanosti i truda da učinimo komunikaciju kvalitetnijom uobičajen je čim počnemo ulagati vrijeme i energiju u tom smjeru.
Moje je iskustvo, a to je lako primijetiti kod većine ljudi, da su 'spontane' i automatske reakcije, oni odgovori i ponašanje koji izađu iz nas prije nego što razmislimo, gotovo prije nego što i primijetimo, često naučeni obrambeni mehanizmi preživljavanja, ili načini izražavanja naučeni od okoline, a ne istinski i iskreni impulsi koji stvarno izražavaju ono što jesmo. Važno je naučiti ne reagirati automatski. Potrebno je dati si vremena da osjetimo koji je pravi odgovor naših osjećaja... podrazumijevajući da smo prije toga naučili biti iskreni prema sebi.

Na neki način, kao da se većinom plašimo uzeti si vremena i ne odgovoriti istog trenutka, kao da smo naučili očekivati da će druga osoba iskoristiti to vrijeme da nas 'nadigra' i 'pobijedi' u komunikaciji. Stvarnost je u pravilu obratna: ne samo što u mnogim situacijama druga osoba nema uopće potrebe za tim, nego uzimajući sebi vremena, šaljemo joj poruku na više razina: jedna od njih je da nam je stalo do ishoda komunikacije i da pažljivo razmišljamo o svemu što je rečeno i što ćemo reći, a druga je da smo svjesni, prisutni i reagiramo iz iskrenih osjećaja (što automatski znači i stav samopoštovanja). Uz to, u mnogim situacijama kad se druga osoba postavila nepoželjno i neprikladno, vrijeme koje protekne do našeg odgovora često je potakne da razmisli o vlastitom ponašanju.

Neverbalni govor je taj kroz koji se prenose one najvažnije poruke: ne samo svjesni, a neizraženi osjećaji i misli, nego jednako tako i oni nesvjesni. No, treba izbjeći zamku da se postavljamo kao vrhunski tumač i uvjeravamo sebe i druge da određeni pomak usta ili očiju znači upravo ono što mu mi pripisujemo. Mnogi nadobudni promatrači neverbalnog govora mogu vas iritirati uvjeravajući vas da vi mislite ono što oni misle da vi mislite, pa nastojte ne postati jedan od njih.

Autor: Kosjenka Muk

Smatrala sam da je tekst interesantan za postiranje i komentare. Biću samokritična i prvo ću sebe preslišati da li sam u komunikaciji na chatu i na forumima uvek korektna prema sagovornicima. Nekada kada impulsivno odreagujem, da li u nesporazumu izgubim poznanstvo kvalitetne osobe i td.
Ako sam na forumu koji sam izabrala onda ću ispoštovati sve članove i svoje stavove i razmišljanja pisati bez mnogo "znakova uzvičnika" između redova, sujetnih bockanja i "nadmudrivanja". Izbor tekstova i pisanje govori o svakome članu ponaosob.
Na chatu volim dobar smeh i šalu. Nisam andjeo i samo u defanzivi koja prelazi
granice pristojnosti i ide u primitivizam umem da odreagujem, ali ne delim
uvredljive etikete nikome nazivajući ih... ne znam kako, nije ni bitno.
Da li ste razmišljali o tome?

Smatram da je Topic kao topic veoma zanimljiv ali da se sam text sa komentarom dole ne slaze
Autorke teksta Kosjenka Muk je pisala o samoj komunikaciji kao komunikaciji ljudi pri cemu se je akcenat stavila na NEverbalnu komunikaciju (govor tela).
U cast NEVERBALNE komunikaciju mozemo otvoriti novi topic ako se slazete
Na Forumima, chatu, blogovima- nema neverbalne komunikacije- ne postoji.
Ako sagledamo kompletni sadrzaj i mogucnosti multimedije kao novi vid komunikacije ljudi, tehnoloshko otkrice-pomagalo da se vremenske, geografske sprege izmedju dvoje sagovornika,putem audio-video online principa RESHE, onda se slazem.
Pisana rec je podjednako zanimljiva i bez upliva u NEVERBALNO
Kazemo da bez prisustva govora tela, sama pisana rec ne otkriva mnogo i sagovorniku. Kazemo da se sagovornik "skriva" iza njih. Da li je to zaista tako i u kojoj meri ?
Uglavnom smo svi ovde irceri pa se mozemo zadrzati na primeru chat-a
Komunikacija putem slovnih oznaka u real-time rezimu
Ja tebi rec- ti meni rec. Super
Ima skrivalica... ne tvrdim da nema... ali to su uglavnom oni koji izbace na javnom "pushite mi matorci".."sve cu vas pobiti" ...'taj i taj je derpe-kurva" .... "dobicesh batine kad te nadjem" .. itd itd..
Zar nam to ne govori mnogo o njima ? "Skrivanje" pod sloganom - niko me ne zna i lupacu sta me je volja...
Naravno da govori... govori mnogo.
PVT... ljudi su "uljuljkani", sigurni....(ne zna me- ne znam ga) su vam milion puta poverili neke stvari koje ne bi nekom svom dragom u realu rekao ni za 100 godina.Osetili su potrebu da nekom kazu sta ih muci... zasto su nezadovoljni..a da ne trpe moguce posledice u njihvom svakodnevnom zivotu... da ne daj Boze ne budu ucenjeni zbog svog "priznanja" (znate onu bajku " U Cara Trojana kozije ushi" )
Irc je katalizator gro licnih nezadovoljstava 99% korisnika chata. Ko zna da "cita" procitace.
Postoje svakojake vrste chatera. Imamo tu ljude koji su doshli da se odmore i pobegnu od svakodnevnih briga... da se nashale... imamo usamljene koji su tu da nadju prijatelja za druzenje.... imamo manipulante i kriminalce koji su tu da zarade novac ushtreb necijeg neznanja, lakovernosti,psihicne nestabilnosti, imamo individue oba pola koji su zeljni ljubavi i paznje... imamo sexualne predatore koji su tu da opet ushtreb necije trenutne slabosti zadovolje svoje sexualne apetite.... imamo ih sve TU
Ovo je samo uvod...
Voleo bi da nastavite ... mozda iscitamo i neko licno iskustvo i impresije samog socio-fenomena komunikacije, njegovog velicanstva CHAT-a

Bili na chatu ili u realu posedujemo nesto sto bi se moglo nazvati dusevnim organom ali koji mora da funkcionise i telesno i dusevno.Taj organ nazivamo karakterom obicno.A karakter je socijalni pojam jer ne moze bez veze sa okolinom.Koga je briga i kome je vazno kakav karakter je imao Robinzon.Karakter je dakle dusevni stav, nacin na koji se covej odnosi prema okolini, glavna linija na kojoj se ostvaruje covekov nagon za vazenjem u vezi s njegovim osecanjem zajednice.
Kao i u realu tako i na chatu celokupno covekovo ponasanje je odredjeno ciljem, koji nije nista drugo nego cilj nadmocnosti, moci, savladjivanja drugih.Taj cilj dejstvuje na shvatanje sveta.
Mnoge karakterne crte mogu se otkriti i kroz reci i boravak na chatu jer smo svi podvrgnuti zakonima zajednice koji se jasno osete i u zajednici koja se zove chat.Teznje coveka i nacini kako funkcionise su gotovo savrseno jasno prepoznatljivi i vidljivi i odredjene karakterne crte se mogu ustanoviti kao i stepeni inteligencije, obrazovanosti etc.A to je bar meni licno dragocen putokaz za razumevanje osobe sa kojom komuniciram.
Real mahom retko moze da me dovede u razocarenje osim u nekim oblicima vizuelnog a opet u smislu da sam previse ocekivao ili se karakterne crte ne uklapaju u ono sta vidim.Ali svakako nece promeniti moj stav o toj osobi i tada se cesto dolazi do one konstatacije da izgled i ne mora biti presudan za veze i odnose i do konstatacije da je bitnije sta nosimo u sebi nego na sebi i kako izgledamo.

Tako je Domingez..ovde sam nekima rekla nesto sto ne govorim ljudima u mome okruzenju,niti cu im retji.Mislila sam da ce mi biti lakse,medjutim nije :-) Na pvt vise ne idem,dosadio mi...uvek ista prica.Ako se pojavi neko sa iole drugacijom pricom ja ostanem.Na chatu se moze monogo toga saznati o nekoj osobi...dovoljno je reecimo da citas javni,i da na osnovu nekih recenica zakljucis o kakvim se osobama radi...ko je kakav...da se vide razni kompleksi...osetljive tacke...Na chatu cesto danas govore jedno,sutra drugo...danas kazu ,,ja to nikad ne bih rekla,,..sutra to vetj kazu...ili cesto kazu,,ma ovo je samo chat,ne mogu da verujem da neko ovde ukljuci emocije,,...a onda za par minuta planu zbog neke gluposti :-) Cudni smo mi chateri.Mnogi su me razocarali...neki odusevili.Malo je onih koji ce retji pravi razlog sto su na chatu.Svi se nesto brane.