VERUJETE LI U INKARNACIJU

Upoznati svoja prethodna utelovljenja znaci upoznati i ona buduca, jer proslost i buducnost nevidljivom niti cine jedno. To jedinstvo zivi u sadasnjosti, a u sadasnjoj inkarnaciji se vidi kroz sve okolnosti i sva dela koja covek nacini. Jer, ljudi oko nas nase su proslosti i podsecaju nas na zivote i uloge koje smo i sami igrali a koje nam se dopadaju ili ne. Mi ih potvrdjujemo svakom svojom reakcijom na njih i tako potpisujemo i svoju buducnost i zivot sledeci. Cesto su to mali pomaci, jer covek na slicno - slicnim odgovara, pa ce buduci zivot nalik nekom proslom biti, ali Dusa samo za plemenitoscu zudi i da ono kroz sta je vec prosla - sada reakcijom jedinstva oplemeni.
Zivot ide od rodjenja do ponovnog rodjenja a to znaci da se smrt svrstava u sastavni deo zivota i ona sama sadrzi sustinu zivota.
Smrt je kao crna rupa u koju sve uvire ali sa druge strane sve i izvire. Kao reka ponornica. Covek mora da je upozna, otkrije i ovlada tim beskonacnim delom sebe da bi ziveo stalno.
Verujete li u seobu duse i sta uopste mislite o ovoj temi

Zivot ide od rodjenja do ponovnog rodjenja a to znaci da se smrt svrstava u sastavni deo zivota i ona sama sadrzi sustinu zivota.

Zivot i smrt su dve nevoljne radnje koje ne zavise od nas.
Da li ćemo se roditi i kada ćemo umreti?
Da li ćemo se posle smrti ponovo roditi u nekom drugom biću
cvetu, ptici?
To su večita pitanja na koje niko nema pravi odgovor niti ga može
imati, jer i ako se "vratio s onog sveta" u nekom drugom obliku
nije mu dato od strane "nekog" ili "nečeg" da to saopšti drugima,
ali..
Dešava mi se da prodjem nekom ulicom koju prvi put vidim
i da imam osećaj kao da sam tu nekada živela, emotivno se
vežem za kapiju nekog dvorišta kao da mi je bliska celog života
a sasvim slučajno sam tu i prvi put je vidim.
Dešava mi se, da su mi na prvi pogled neki ljudi tako dragi i
bliski kao da smo zajedno odrastali a u stvari prvi put ih upoznajem.
Dešava mi se neki suptilniji fenomen Deja vu koji je drugačiji
od puke slučajnosti.
Nešto se dešava.

Mozda kada se sretnemo i sednemo ( kucnemo i gucnemo ) shvatis da se poznajemo jos od Hristovih ribara..mozda jos od ranije....ili sa Tibeta....

mozda se setimo

Ovo prvo sigurna sam da hocemo, ali da se setimo ?
Mozda?

Sad mi je jasno zasto mi je vaznije da sednem pa makar se i ne secao....

Bice da u tome lezi delic istina i tajni

SASVIM SAM SIGURAN DA CU TI SE JAVITI PRVOM PRILIKOM KAD TI BUDEM BLIZU

COVEK_ZVER je napisao/la:Sad mi je jasno zasto mi je vaznije da sednem pa makar se i ne secao....

Bice da u tome lezi delic istina i tajni

SASVIM SAM SIGURAN DA CU TI SE JAVITI PRVOM PRILIKOM KAD TI BUDEM BLIZU

Idem na spavanje pa se pishemo i čujemo:))

Neka ti budjenje bude zadovoljstvo i deo kada ces se videti bas onakva kavom se zelis videti...

Vratimo se za trenutak na dobro poznat primer smenjivanja aktivnog i pasivnog stanja, na budjenje i spavanje. Prosecan covek pada u san onda kad iscrpi svoje telo umorom. I tada se mire suprotnosti a citava zivotna carolija postize se kada covek moze da odrzava suprotnosti zajedno - dakle, stanje kada budnost odrzava zajedno sa spavanjem. Kad god covek uspeva da drzi dva sveta zajedno, on ima moc. Tada ne mora da gubi energiju na ocigledne sudare suprotnosti.

Ali, cemu uopste taj krug reinkarnacija?

Pretpostavimo da je dusa u prethodnom zivotu napravila neki greh prema nekom. Gresku, kao sto nam je poznato, ili neko delo, mahom neko prema nekom napravi iz neznanja ili iz nemanja svesti o toj osobi, a u sledecem zivotu ta osoba postaje to - sto ne zna i obicno ta osoba koju je povredila u prethodnom zivotu - sa samo jednom svrhom - da bi saznala.
Osnovni smisao reinkarnacije je sazrevanje duse kroz skupljanje iskustava i da se osvesti ono sta nam je do sadasnjeg zivota bivalo nepoznato.
Svrha ponavljanja je i ne ponavljanje gresaka.
U svakoj dusi zivi secanje na mnoga iskustva iz prethodnih zivota a to secanje bi trebalo da igra ulogu da se ne cine greske koje su cinjene.
Cilj je doci do mudrosti.

Biblija kaže: Očevi nam jedoše kiselo grožđe a nama zubi trnu.
Da li je i ovo jedan od putokaza mudrosti da sve u prirodi mora
napraviti svoj krug da bi se došlo do savršenstva male božje
kreacije - čoveka i njegove duše. Da duša ostvari svoje pročišćenje i
ode u raj ili neko drugo večno boravište.
Da li je smrt jedan oblik sna? Da li su priče ljudi koji su imali kliničku smrt mrvica otkrovenja nove spoznaje, ili se tada uključuje
i ona 1/3 mozga koja je neiskorišćena?
Da li je intuicija proizvod hemije sivih ćelija i iskustva ili je i ona
sekvenca nekih drugih života asimilirana u nama i ovaploćena
nekim našim preskazanjima i takozvanim "osećajem" ili
"predosećanjem".
Na ova pitanja nauka ima svoje eksplicitne odgovore, filozofija
svoje, teologija takodje i ova pitanja ostaće uvek otvorene
teme za nova saznanja za sve nas.

Nehipnotička regresija- vraćanje u prošle dane!
Ne znam o ovoj temi putno, ali ću preneti ono što sam pročitala:

Tehnikom vraćanja u prošlost, detinjstvo, prednatalno doba i prethodne inkarnacije osvešćujemo potisnute sadržaje iz dubine podsvesti i otkrivamo skrivene uzroke strahova, loših odnosa, depresija, bolesti...

Od neprocenjive je vrednosti za spiritualni razvoj i evoluciju svesti, te za formiranje objektivnog pogleda na svet i okolinu, svoj život, i sebe.

Uz pomoć tehnike regresije moguće je iskoreniti slabosti i nasledne sklonosti, imati uvid u objektivne uzroke depresija, beznadežnosti, očaja, patnji, tuge, agresivnosti, uvređenosti, ljutnje, mržnje, zavisti, pogrešnog shvatanja ljudi i sveta oko sebe, tenzija unutar sebe ili iz okoline. Razvezati sve oblike vezanosti formirati zdrave ciljeve i vratiti se stvarnim vrednostima.

Postoje obučeni ljudi koji se bave iprimenjuju ovu tehniku, lično
bi mi bilo zanimljivo da neko uspe da me vrati u neko rano, rano
detinjstvo ii neki prethodni život.

Nemam vjeru toliko jaku da bih smerno kazala,da verujem.Jer da vjerujem,ne bih toliko oplakivala svoje drage osobe koje sam izgubila.Nego bih jednostavno rekla,Ubrzo cemo se sresti(((.Medjutim htjela ili ne htjela da priznam sebi,pomalo verujem u nju.Često mi se desava,da kad podjem negdje sve mi poznato.Imam osjecaj da sam skoro hodala tim novim predjelima i ulicama.
Drugo,kad golube vidim,bolesna sam da ih fotografisem,Jurcam za njima kao klikna imam osecaj da se dusa meni bliska pretvorila u goluba.Medjutim mi smo tako mali da bi bilo sta govorili o inkarnaciji i reinkarnaciji.Tu je budizam napredovao mnogo,jedan jogi ce u lotosu,proci kroz cijeli svoju dusu.Ja sam tako mala,ja ljudi ne vidim bas nista,zasto!!!Treba raditi na sebi da bi nam bilo to sve jasnije.Medjutim postoji ono ali;))

Ne znam zašto, ali sam u jednom trenutku nekog svog, da kazem,
nadahnuća napisala samo ovaj stih:

BOŽE, ako me ikada ponovo stvoriš, molim te učini da zaustavim
metak Ljermontova!


Ljermontov je izvršio samoubistvo. Kako bih ja zaustavila metak
ne znam.